Inicijativa za mirne promene (Peaceful Change initiative – PCi) sa zadovoljstvom predstavlja novo istraživanje, koje su zajednički sproveli Univerziteti u Beogradu i Prištini, koje istražuje trenutni pejzaž inicijativa među zajednicama u Srbiji i na Kosovu.
Istraživanje – koje je sprovedeno u okviru projekta koji finansira Vlada Ujedinjenog Kraljevstva, „Jačanje lokalnih glasova za pravičan razvoj“ – nastojalo je da istraži dve ključne dimenzije. Prvo, položaj organizacija građanskog društva (OGD) među samim građanima i zajednicama koje tvrde da predstavljaju. Drugo, nova pitanja koja su animirala građane koji ranije nisu bili građanski angažovani i razlozi zašto je takvo animiranje bilo uspešno.
Jedna od ključnih preporuka koja proizilazi iz istraživanja je da građansko društvo treba da nastavi da promoviše jednakost, solidarnost i reciprocitet, kao i da se suprotstavlja narativima o identitetu i suočavanju sa prošlošću koji izazivaju razdor i etnizaciju. Kao takve, organizacije građanskog društva trebalo bi da se podstiču da se bave teškim temama i pitanjima koja se tiču zajednica, a ne samo da hvataju u koštac sa pitanjima koja se smatraju manje političkim, u njihovim inicijativama preduzetim između zajednica.
Kako je zaključila dr Jelena Lončar, docentkinja na Fakultetu političkih nauka Univerziteta u Beogradu i jedan od rukovodilaca istraživanja, „na Kosovu je građansko društvo više okrenuto budućnosti, optimističnije je nego u Srbiji, sa razvijenijom saradnjom unutar i između zajednica na lokalnom nivou. S druge strane, u Srbiji je glavni utisak da nedostaje nada i motivacija za aktivizmom, pri čemu učesnici insistiraju na nedostatku stručnosti, resursa i vizije budućnosti. U isto vreme primetili smo da postoje nove omladinske organizacije koje ulivaju nadu da je građanski aktivizam ipak moguć.“
Dr Vjolca Krasnići, profesorka sociologije na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Prištini, koja je takođe predvodila istraživanje, naglasila je da je „istorija sukoba ostavila teško nasleđe, kako na Kosovu, tako i u Srbiji, ali i organizacijama građanskog društva. One moraju da povrate poverenje – promovišu toleranciju i saradnju – između zajednica. Jedan važan zaključak je da organizacije građanskog društva veruju da su inicijative između zajednica važne i relevantne za negovanje međuetničkih odnosa, čak i uprkos činjenici da su glavni narativi i dalje podeljeni“.
Dr Orli Fridman, šef Centra za komparativne studije konflikta na Fakultetu za medije i komunikacije (FMK), Univerziteta Singidunum, i savetnica na istraživanju, dodala je da je „snaga – čak i lepota – istraživanja u njegovom bogatstvu empirijskih podataka. Odlični citati učesnika ukazuju na prisustvo samog rada na terenu. Posledično, izveštaj oslikava složenu i iznijansiranu stvarnost na terenu, koja sama po sebi pobija preovlađujući dnevni diskurs“.
Istraživanje je dostupno za preuzimanje na internet stranici PCi na:
Za dodatne informacije o istraživanju, kontaktirajte Iana Bankrofta