Posted on 20 марта, 2024 by Camille Thirot - Некатегоризовано
Inicijativa za mirne promene (PCi) predstavlja studiju slučaja koja se osvrće na podršku koja je pružena lokalnim organizacijama na jugu Srbije u naporima da povećaju učešće albanske nacionalne manjine u sprovedenom popisu stanovništva u oktobru 2022. godine.
Ova studija analizira važnost takvih inicijativa, posebno u kontekstu budućih intervencija, i pruža ključne lekcije koje mogu poslužiti kao smernice za buduće akcije, posebno za predstojeći popis stanovništva na Kosovu. Jedan od ključnih zaključaka analize je važnost osiguravanja aktivnog učešća svih zajednica u procesu popisa stanovništva i potrebu za proaktivnim merama za rešavanje svih prepreka za učešće sa kojima se suočavaju manjinske zajednice i istovremeno naglašava potrebu za inkluzivnošću, transparentnošću i podršku političkog rukovodstva i civilnog društva. Analiza ističe nekoliko važnih pouka koji mogu poslužiti kao smernice za buduće aktivnosti:
- U područjima koja su bila pogođena sukobom, marginalizovana ili obeležena neučešćem u građanskim i političkim procesima, svaki nedostatak u organizaciji takvih procesa može se smatrati namernim pokušajem marginalizacije ili diskriminacije. Trebalo bi uložiti posebne napore da se obezbedi dostupnost i jasnost informacija, proaktivan pristup i ciljani napori na inkluziji.
- Organizacije koje imaju iskustvo iz prve ruke u radu na uključivanju manjina i marginalizovanih grupa u procese građanskog i političkog učešća zapravo su neprocenjiv izvor pouka i treba ih iskoristiti za dobijanje informacija koje su preko potrebne u planiranju sličnih procesa.
- Političko rukovodstvo predstavlja ključni faktor u izbegavanju pretnje neučešća. Dobronamerni gestovi političkih ličnosti i angažovanje međunarodnih zainteresovanih strana, mogu odigrati ključnu ulogu u pružanju doprinosa izgradnji poverenja.
- Organizacije civilnog društva mogu odigrati ključnu ulogu u omogućavanju angažovanja marginalizovanih i manjinskih grupa, posebno kada već imaju prethodno uspostavljene veze sa ovim delom stanovništva.
- Učešćem u procesu, kao što je popis stanovništva, manjinske zajednice pokazuju osećaj građanskog angažovanja i lokalne pripadnosti koje institucije i većinska zajednica u celini treba da promovišu.
Analizu možete detaljnije pročitati i preuzeti ovde:
Srpski
Albanski jezik (Shqip)
Engleski jezik (English)
Posted on 2 новембра, 2023 by Camille Thirot - Некатегоризовано
Inicijativa za mirne promene predstavlja analizu o prekograničnoj saradnji u borbi protiv trgovine ljudima i rodno zasnovanog nasilja. Dokument se fokusira na saradnju između četiri susedne opštine – dve na Kosovu, dve u Srbiji – koje se nalaze na ključnim migracionim i krijumčarskim rutama, kao i značaj Zapadnog Balkana u smislu migracionih obrazaca i uloge opština kao tranzitnih zona.
Analiza ima za cilj da objasni i uporedi pravne sisteme na Kosovu i Srbiji, i bavi se postojećim prazninama u saradnji između institucija na Kosovu i Srbiji. Sadrži različite preporuke za lokalne vlasti o usvajanju najboljih praksi. Ovaj dokument takođe istražuje složenost rodno zasnovanog nasilja i pravne izazove u vezi sa rešavanjem problema nasilja u porodici.
Dokument možete preuzeti ovde
Posted on 1 марта, 2023 by Camille Thirot - Некатегоризовано
Projekat Inicijative za mirne promene (PCi) na Zapadnom Balkanu „Jačanje lokalnih glasova za pravičan razvoj“ – ALVED, bio je domaćin niza Konsultativnih medijskih dijaloga koji su okupili medijske radnike iz Srbije i sa Kosova, kako bi razgovarali i osvrnuli se na izazove i mogućnosti za poboljšanje medijske scene, smanjenje razdeljujućih narativa i povećali saradnju između novinara i medija, mimo etničkih podela. Dijalozi su uključivali teme kao što su rad regulatornih tela za medije; značaj lokalnih medija; održivost nezavisnih medija; koji su koreni i uzroci narativa podele i zašto nedostaje empatija prema „drugome“.
Jedan od Konsultativnih medijskih dijaloga fokusirao se na „Žene u redakciji“ i sagledao je poziciju žena u medijima i stepen (ne) ravnopravnosti sa njihovim muškim kolegama i načine na koje sve ovo utiče na predstavljanje žena u medijima. Sveobuhvatan upitnik je poslat na adresu blizu hiljadu medijskih radnika na Kosovu i u Srbiji i PCi sa ponosom predstavlja rezultate ovog istraživanja zajedno sa nizom preporuka o tome kako se ovi zabrinjavajući nalazi mogu rešiti.
U 2023. godini je potpuno neprihvatljivo saznati da je jedna od tri žene koje rade u srpskim medijima i jedna od četiri u kosovskim medijima bila žrtva seksualnog uznemiravanja. Ili da je oko 30% žena koje rade u kosovskim i srpskim medijima bilo diskriminisano zbog svoje starosne dobi ili izgleda. Činjenica da sedam od deset žena razmišlja o promeni posla i zanimanja, svakako nije rezultat zadovoljavajućeg položaja žena u kosovskim i srpskim medijima.
Sveobuhvatan izveštaj o istraživanju dostupan je na sledećem linku:
Izveštaj za Srbiju: srpski jezik
Izveštaj za Srbiju: albanski jezik
Izveštaj za Srbiju: engleski jezik
Izveštaj za Kosovo: albanski jezik
Izveštaj za Kosovo: srpski jezik
Izveštaj za Kosovo: engleski jezik
