Program: Evropa

Studija slučaja: državljanstvo, integracija i popis stanovništva na jugu Srbije

Billboard south serbia case study

Inicijativa za mirne promene (PCi) predstavlja studiju slučaja koja se osvrće na podršku koja je pružena lokalnim organizacijama na jugu Srbije u naporima da povećaju učešće albanske nacionalne manjine u sprovedenom popisu stanovništva u oktobru 2022. godine.

Ova studija analizira važnost takvih inicijativa, posebno u kontekstu budućih intervencija, i pruža ključne lekcije koje mogu poslužiti kao smernice za buduće akcije, posebno za predstojeći popis stanovništva na Kosovu. Jedan od ključnih zaključaka analize je važnost osiguravanja aktivnog učešća svih zajednica u procesu popisa stanovništva i potrebu za proaktivnim merama za rešavanje svih prepreka za učešće sa kojima se suočavaju manjinske zajednice i istovremeno naglašava potrebu za inkluzivnošću, transparentnošću i podršku političkog rukovodstva i civilnog društva. Analiza ističe nekoliko važnih pouka koji mogu poslužiti kao smernice za buduće aktivnosti:

  1. U područjima koja su bila pogođena sukobom, marginalizovana ili obeležena neučešćem u građanskim i političkim procesima, svaki nedostatak u organizaciji takvih procesa može se smatrati namernim pokušajem marginalizacije ili diskriminacije. Trebalo bi uložiti posebne napore da se obezbedi dostupnost i jasnost informacija, proaktivan pristup i ciljani napori na inkluziji.
  2. Organizacije koje imaju iskustvo iz prve ruke u radu na uključivanju manjina i marginalizovanih grupa u procese građanskog i političkog učešća zapravo su neprocenjiv izvor pouka i treba ih iskoristiti za dobijanje informacija koje su preko potrebne u planiranju sličnih procesa.
  3. Političko rukovodstvo predstavlja ključni faktor u izbegavanju pretnje neučešća. Dobronamerni gestovi političkih ličnosti i angažovanje međunarodnih zainteresovanih strana, mogu odigrati ključnu ulogu u pružanju doprinosa izgradnji poverenja.
  4. Organizacije civilnog društva mogu odigrati ključnu ulogu u omogućavanju angažovanja marginalizovanih i manjinskih grupa, posebno kada već imaju prethodno uspostavljene veze sa ovim delom stanovništva.
  5. Učešćem u procesu, kao što je popis stanovništva, manjinske zajednice pokazuju osećaj građanskog angažovanja i lokalne pripadnosti koje institucije i većinska zajednica u celini treba da promovišu.

Analizu možete detaljnije pročitati i preuzeti ovde:

Srpski

Albanski jezik (Shqip)

Engleski jezik (English)

Principi rada na normalizaciji između Kosova i Srbije

Inicijativa za mirne promene (PCi) predstavlja skup principa koji definišu rad na normalizaciji odnosa između Kosova i Srbije, razvijenih i podržanih od strane više organizacija civilnog društva. Ovi principi predstavljaju posvećenost istraživanju zajedničkih pristupa koji prevazilaze dijalog Beograda i Prištine i doprinose održivom miru na Kosovu, u Srbiji i na celom zapadnom Balkanu.

Ova načela su osmišljena da uvećaju doprinos građanskog društva ka normalizaciji odnosa između Kosova i Srbije. U duhu pune normalizacije, mi dole potpisani se obavezujemo da:

  1. Proširimo debatu o normalizaciji odnosa izvan dijaloga koji se vodi uz posredovanje EU da uključimo pitanja koja će, ukoliko se ne budu rešavala, negativno uticati na buduće odnose, uključujući tranzicionu pravdu, obrazovanje i saradnju među ljudima.
  2. Razvijemo konsultativne mehanizme kako bi osigurali da su zajedničke izjave pripremljene kroz široke konsultacije, uključujući i sa pogođenim zajednicama, vodeći računa da su zasnovane na potpunim, blagovremenim i tačnim informacijama. Takav proces će ispitati elemente kao što su:
    • Motivacija – zašto se određena izjava daje u datom trenutku?
    • Uokviravanje – kako se motiv izjave predstavlja publici u pitanju?
    • Sadržaj – koje oblasti izjava nije uspela da uzme u obzir, posebno kada su u pitanju manjinske zajednice?
    • Jezik – da li upotreba određenih reči ili terminologije nepotrebno stvara antagonizam u odnosima između zajednica?
  3. Održavamo otvorenu komunikaciju – uključujući sa centralnim i lokalnim institucijama – kako bi se pružila perspektiva iz različitih zajednica, uključujući konsultativne brifinge o konkretnim pitanjima, čime bi se poboljšao kvalitet debata o pitanjima koja se odnose na normalizaciju odnosa između Kosova i Srbije.
  4. Predstavimo kako pozitivne tako i negativne perspektive usmerene na čoveka o uticaju dijaloga između Kosova i Srbije sa akcentom na nenamerne ili nepredviđene posledice implementacije na svakodnevni život.
  5. Reagujemo na pitanja od zajedničke zabrinutosti u vezi sa građanskim društvom na Kosovu i u Srbiji (kao što su strateške tužbe protiv javnog angažovanja), ciljanje medija, nevladine organizacije koje su pod kontrolom države, donatorsko finansiranje, itd.), kako bi se stvorilo povoljnije okruženje za građansko angažovanje.
  6. Angažujemo se u zajedničkom i koordinisanom zagovaranju prema centralnim i lokalnim vlastima, kao i prema međunarodnoj zajednici, da se promovišu konkretni koraci koji bi mogli doprineti normalizaciji odnosa između Kosova i Srbije
  7. Zajednički pohvaljujemo i kritikujemo korake koje su preduzele centralne i lokalne vlade, kao i međunarodna zajednica koji pozitivno ili negativno utiču na normalizaciju odnosa između Kosova i Srbije.
  8. Usvojimo stavove koji podstiču naše zajednice da preduzmu proaktivne korake koji doprinose normalizaciji odnosa između Kosova i Srbije, posebno kada je reč o pitanjima integracije i saradnje.
  9. Sledimo inicijative da podržimo prava najugroženijih članova društva, bez obzira kojoj zajednici pripadaju, uključujući reagovanje na slučajeve govora mržnje koji negativno utiču na odnose među zajednicama kao što su negiranje ratnih zločina, veličanje ratnih zločinaca i etničke uvrede.
  10. Povećamo vidljivost doprinosa građanskog društva normalizaciji odnosa između Kosova i Srbije promovisanjem inicijativa jedni drugih, posebno pozitivnih priča o saradnji i međuljudskim odnosima.

Svaka od ovih obaveza zasnovana je na načelu ljudskih prava da ćemo delovati na osnovu onoga što je ispravno, a ne zato što očekujemo ili zahtevamo recipročan odgovor od drugih. Pored toga, prihvatamo rizike koje akteri građanskog društva preuzimaju kada govore u javnosti i nastavićemo da obraćamo pažnju na kontekst u kom građansko društvo deluje.

Usvojili:

  1. Aktiv
  2. Artpolis
  3. Beogradski centar za bezbednosnu politiku (BCBP)
  4. Centar za mir i toleranciju (CPT)
  5. Community Building Mitrovica
  6. Fondacija Heartefact
  7. Institut za javna istraživanja (IJI)
  8. Kosovski centar za bezbednosne studije (KCSS)
  9. Kosovski institut za pravo (KLI)
  10. Komitet pravnika za ljudska prava (YUCOM)
  11. Lokalni mir
  12. Livrit
  13. Institut za socijalne politike „Musine Kokalari“
  14. Naš Svet Naša pravila Vranje
  15. Nova društvena inicijativa (NSI)
  16. Vjollca Krasniqi (Vjolca Krasnići), profesorka, Univerzitet u Prištini
  17. Rahim Salihi, aktivista civilnog društva, Bujanovac
  18. REC – Zajednice koje osnažuju pomirenje, Mitrovic
  19. Glas Roma, Aškalija i Egipćana (VoRAE)
  20. Inicijativa mladih za ljudska prava Srbija
  21. Inicijativa mladih za ljudska prava Kosovo

 

Analiza prekogranične saradnje u borbi protiv trgovine ljudima i rodno zasnovanog nasilja

Inicijativa za mirne promene predstavlja analizu o prekograničnoj saradnji u borbi protiv trgovine ljudima i rodno zasnovanog nasilja. Dokument se fokusira na saradnju između četiri susedne opštine – dve na Kosovu, dve u Srbiji – koje se nalaze na ključnim migracionim i krijumčarskim rutama, kao i značaj Zapadnog Balkana u smislu migracionih obrazaca i uloge opština kao tranzitnih zona.

Analiza ima za cilj da objasni i uporedi pravne sisteme na Kosovu i Srbiji, i bavi se postojećim prazninama u saradnji između institucija na Kosovu i Srbiji. Sadrži različite preporuke za lokalne vlasti o usvajanju najboljih praksi. Ovaj dokument takođe istražuje složenost rodno zasnovanog nasilja i pravne izazove u vezi sa rešavanjem problema nasilja u porodici.

 

Dokument možete preuzeti ovde

Studija slučaja: jačanje medija kao aktera u izgradnji mira

Inicijativa za mirne promene pripremila je izveštaj koji prikazuje rad na podršci nezavisnim medijima na Kosovu da uspostave partnerstva s ciljem olakšavanja procesa prikupljanja, proizvodnje i širenja vesti. Izveštaj je na engleskom jeziku i namenjen je međunarodnim partnerima Kosova i Srbije koji podržavaju razvoj nezavisnih medija i rad na izgradnji mira između ljudi i zajednica. Između ostalog, izveštaj predlaže da međunarodni projekti treba da prepoznaju lokalne medije kao važan resurs da se dopre do zajednica. Izveštaj takođe skreće pažnju na nesigurnu finansijsku situaciju većine nezavisnih lokalnih medija i predlaže sistematski pristup koji bi doprineo njihovoj održivosti.

Partnerstvo predstavljeno u izveštaju bilo je deo projekta „Pojačavanje lokalnih glasova za pravičan razvoj“, finansiranog od strane Vladinog Fonda za konflikt, bezbednost i stabilnost.

Partnerstva sa svrhom: mediji na Kosovu i u Srbiji

Media professionals sitting at a conference with cameras in the back of the room

Serija Konsultativnih medijskih dijaloga (MCD) koje je organizovala Inicijativa za mirne promene (PCi) tokom protekle dve godine utvrdila je nekoliko oblasti zajedničkih potreba u medijskim prostorima Kosova i Srbije. Izazovi su duboki i izuzetno bitni. Strukturni problemi – kao što su teško finansijsko okruženje i stoga nedostatak resursa – ne mogu se rešiti preko noći. Postoje, međutim, razni koraci koji mogu odmah da se preduzmu kako bi se postojeći resursi unapredili i kako bi mediji dobili neophodne veštine za savremeno medijsko okruženje.

Ovo uključuje:

  1. Pristupe vođene partnerstvom
  2. Izgradnju poverenja kroz samoregulaciju
  3. Razvijanje novih sposobnosti
  4. Govoriti zajedničkim glasom

Pristup vođen partnerstvom

Realnost sa kojom se suočavaju mediji na Kosovu, u Srbiji i u ostalim zemljama Zapadnog Balkana zahteva pristup vođen partnerstvom koji smanjuje neke od izuzetno bitnih izazova sa kojima se suočavaju u smislu ograničenih resursa. Međutim, saradnja između novinara i medija na Kosovu i u Srbiji nije uobičajena praksa. Osim sporadičnih kontakata (obično na medijskim događajima), ne postoji sistematski pristup izgradnji uzajamno korisnih i održivih partnerstava.

Svrha takvih partnerstava je trostruka, a to su:

  1. Šire izveštavanje – više obuhvaćenih pitanja;
  2. Produbljeno izveštavanje – uključeno više različitih perspektiva/viđenja i izvora;
  3. Proširenje dosega – više platformi na širem geografskom području i područje na maternjem jeziku reprodukuje sadržaj.

Postoje različiti modeli i strategije kako takva partnerstva mogu da se ostvare. To može da uključuje razmenu audio-zapisa, video-zapisa ili pisanih materijala ili osoblja, ili može da bude  zajednička produkcija/proizvodnja ili deljenje sadržaja. Iako postoje pozitivni primeri takvog partnerstva, oni su često ad hok i zavise od ličnih veza između urednika/rukovodstva medija. Ona takođe imaju tendenciju da se usmeravaju na politička dešavanja za razliku od priča usmerenih na čoveka.[1]

Da bi ilustrovali kako se takva partnerstva mogu strukturirati, razmotriti sledeće:

  1. Deljenje sadržaja, posebno video/audio materijala i fotografija;
  2. Zajedničke produkcije/proizvodnje, posebno za složene multimedijalne specijalne priloge (tematske članke/reportaže);
  3. Razmena informacija, posebno u kriznim situacijama;
  4. Zajednička provera činjenica podataka i priča.

Postoji nekoliko drugih oblasti u kojima se može razviti takva sistematska saradnja, uključujući, ali ne ograničavajući se na:

  1. Razmena i/ili gostovanje novinara;
  2. Stipendiranje – slično rezidencijalnim programima za pisce/autore;
  3. Programi stažiranja i posmatranja i učenja na radnom mestu (Job shadowing) za novinare;
  4. Zajednički napori da se prepoznaju „lažne vesti“ i spoljni uticaji (sistem uzbune za dezinformacije).

Izgradnja poverenja kroz samoregulaciju

Štampani mediji, (i neki onlajn medijski portali) na Kosovu i u Srbiji potpadaju pod okrilje saveta za štampu, koji su samoregulatorna tela koja rade u skladu sa etičkim kodeksima i profesionalnim smernicama zasnovanim na standardima Evropske unije. Savet za štampu Srbije i Savet za štampu Kosova su uključeni u udruženja evropskih saveta za štampu, ali ne sarađuju direktno. Imajući u vidu pitanja koja se odnose na govor mržnje i izveštavanje sa predrasudama na Kosovu i u Srbiji, sistematska saradnja između ova da saveta mogla bi da ima transformativni efekat na odnose.

Takva saradnja bi mogla da uključuje:

  1. Periodične sastanke kako bi se naučilo o radu i kontekstu jedni drugih;
  2. Obezbeđivanje materijala kao što su etički kodeksi na srpskom i albanskom jeziku;
  3. Razmenu stručnog znanja, iskustava i resursa;
  4. Uspostavljanje sastanaka Zajedničke komisije za žalbe u vezi sa kršenjem kodeksa. U organizaciji Srpskog saveta za štampu ako je kršenje u srpskim medijima i obrnuto;
  5. Zajedničko reagovanje i javnu podršku, posebno tamo gde su žalbe usvojene, čime se gradi poverenje u proces;
  6. Zajedničke događaje za novinare koji ciljaju govor mržnje, dezinformacije, itd.;

Razvijanje novih sposobnosti

Medijsko okruženje se brzo menja. Javljaju se nove pretnje, posebno u vezi sa dezinformacijama, ali i nove mogućnosti. Savremeno novinarstvo nesumnjivo zahteva nove veštine, posebno one koje se odnose na OSINT (istraživanje uz pomoć otvorenih izvora), društvene medije i analitiku podataka. Međutim, mogućnosti za profesionalni razvoj su ograničene. Novinarima nedostaje vremena i resursa da unaprede svoje sposobnosti, dok mediji imaju ograničene mogućnosti da ulažu u ljudski kapital. Da bi ostali bitni u savremenom dobu, novinari i mediji moraju da stvore resurse prilagođene korisnicima – zasnovane na proživljenom iskustvu – koji mogu da pomognu u usmeravanju svakodnevnog rada njihovih kolega i saradnika. Takvi resursi bi se idealno razvijali u saradnji sa odgovarajućim novinarskim udruženjima i akademskim institucijama.

Isto tako postoje i generacijski jazovi koji treba da se premoste. Dok su starije generacije novinara osposobljavane u drugačijem kontekstu, gde je nesumnjivo postojala veća svest i upoznatost sa pitanjima etnonacionalne raznolikosti, mlađe generacije novinara su odrasle u nešto drugačijem kontekstu. Mlađe generacije novinara su, međutim, više prilagođene drugim oblicima različitosti i novim trendovima u medijima. Pružajući mogućnosti za umrežavanje i druge vidove saradnje, novinari iz različitih sredina/profila mogu da unaprede svoje razumevanje i imaju veći pristup određenoj zajednici.

Govoriti zajedničkim glasom

Gotovo svi profesionalni mediji u Srbiji i na Kosovu se bore za opstanak. Zbog sve manje finansijskih sredstava i promene prioriteta donatora, mnogi profesionalni mediji su registrovani kao organizacije civilnog društva kako bi poboljšali ispunjavanje uslova prihvatljivosti. Drugi profesionalni mediji su otvorili svoje nevladine organizacije koje mogu da se prijave za finansiranje. Pozivi za podnošenje predloga imaju tendenciju da budu izuzetno komplikovani, često do te mere da mali mediji nemaju kapacitet da se prijave ili ispune uslove.

Podizanje svesti unutar donatorske zajednice o takvim pitanjima zahtevaće da se mediji na Kosovu, u Srbiji i na Zapadnom Balkanu angažuju u zajedničkom zagovaranju. Govoreći zajedničkim glasom, mediji mogu da pošalju snažnu i konstruktivnu poruku o svojim konkretnim potrebama. Takvo zagovaranje bi se takođe usredsredilo na načine raspodele, uključujući i kako da se prevaziđe klasični posrednički model u kojem mnoga finansijska sredstva ne ide direktno korisnicima.

Takvo zajedničko zagovaranje bi takođe ojačalo važnost uslovljavanja slobode medija na putu ka pristupanju Evropskoj uniji. Fokusiraće se na pitanja finansijske i vlasničke transparentnosti na medijskim scenama Kosova i Srbije, istovremeno naglašavajući važnost bezbednosti novinara i njihove mogućnosti da rade u okruženju bez političkog uplitanja. Štaviše, to bi naglasilo važnu ulogu koju mediji imaju u podržavanju demokratije i vladavine prava. Skretanjem pažnje na konkretna pitanja, slobodni mediji predstavljaju suštinski deo odgovornosti i transparentnosti, istovremeno prenoseći zabrinutosti i potrebe građana.

Pojašnjenje

Sve ideje sadržane u ovom dokumentu nastale su kako tokom Medijskih konsultativnih dijaloga koje je vodila Inicijativa za mirne promene (PCi), tako i tokom konsultacija koje su usledile sa određenim učesnicima. Svrha ovog dokumenta je da podstakne dalju diskusiju o pristupima sadržanim u njemu, gde PCi stoji na raspolaganju da olakša razvoj konkretnih predloga.

Za više informacija kontaktirati  anthony.foreman@peacefulchange.org


[1] Na svakom od osam Konsultativnih medijskih dijaloga (MCD) istaknuto je da u velikoj meri nedostaju takve priče od medija i sa Kosova i iz Srbije. Na osnovu ideja predstavljenih na Konsultativnim medijskim dijalozima, Inicijativa za mirne promene (PCi) uvela je  specijalnu nagradu za takav medijski sadržaj i  dve godine zaradom dodelila godišnju nagradu.

Žene u medijima: Kosovu i u Srbiji

Cover image women in media report

Projekat Inicijative za mirne promene (PCi) na Zapadnom Balkanu „Jačanje lokalnih glasova za pravičan razvoj“ – ALVED, bio je domaćin niza Konsultativnih medijskih dijaloga koji su okupili medijske radnike iz Srbije i sa Kosova, kako bi razgovarali i osvrnuli se na izazove i mogućnosti za poboljšanje medijske scene, smanjenje razdeljujućih narativa i povećali saradnju između novinara i medija, mimo etničkih podela. Dijalozi su uključivali teme kao što su rad regulatornih tela za medije; značaj lokalnih medija; održivost nezavisnih medija; koji su koreni i uzroci narativa podele i zašto nedostaje empatija prema „drugome“.

Jedan od Konsultativnih medijskih dijaloga fokusirao se na „Žene u redakciji“ i sagledao je poziciju žena u medijima i stepen (ne) ravnopravnosti sa njihovim muškim kolegama i načine na koje sve ovo utiče na predstavljanje žena u medijima. Sveobuhvatan upitnik je poslat na adresu blizu hiljadu medijskih radnika na Kosovu i u Srbiji i PCi sa ponosom predstavlja rezultate ovog istraživanja zajedno sa nizom preporuka o tome kako se ovi zabrinjavajući nalazi mogu rešiti.

U 2023. godini je potpuno neprihvatljivo saznati da je jedna od tri žene koje rade u srpskim medijima i jedna od četiri u kosovskim medijima bila žrtva seksualnog uznemiravanja. Ili da je oko 30% žena koje rade u kosovskim i srpskim medijima bilo diskriminisano zbog svoje starosne dobi ili izgleda. Činjenica da sedam od deset žena razmišlja o promeni posla i zanimanja, svakako nije rezultat zadovoljavajućeg položaja žena u kosovskim i srpskim medijima.

Sveobuhvatan izveštaj o istraživanju dostupan je na sledećem linku:

Izveštaj za Srbiju: srpski jezik

Izveštaj za Srbiju: albanski jezik

Izveštaj za Srbiju: engleski jezik

Izveštaj za Kosovo: albanski jezik

Izveštaj za Kosovo: srpski jezik

Izveštaj za Kosovo: engleski jezik

Obnavljanje posvećenosti ka cilju mira

renewing commitments to peace

Organizacije civilnog društva sa Kosova i iz Srbije ponovili su svoju posvećenost aktivnom radu na normalizaciji odnosa u celom regionu, posebno izgradnji odnosa i saradnje u skladu sa principima člana 6 nedavnog plana puta za normalizaciju, kroz koji su se strane dogovorile da prodube buduću saradnju u različitim oblastima.

Nasilni događaj 24. septembra snažno je uticao na odnose unutar, i između Kosova i Srbije, u vreme kada su oni već bili u silaznoj putanji.

Narativ podele – koji proizlazi iz politike, medija i drugih mesta – podstiče tenzije, posebno između samih zajednica koje podnose teret sukoba.

Osećaj nesigurnosti prožima zajednice na veoma različite i snažne načine. Svi se bave rešavanjem posledica krize, umesto uzroka. Sećanja na prošlost se prožimaju kroz realnosti sadašnjice.

Cena koja se plaća zbog krize je očiglednija nego ikad. Mnogi su navodno već otišli – ili planiraju da odu – ne samo sa severa Kosova, već iz celog regiona.

U takvom kontekstu, važnije je nego ikada da nastojimo da razumemo kako različite zajednice u svom svakodnevnom životu doživljavaju kontekst koji se brzo menja. Ovo je bitno i da se ublaže negativni uticaji i spasu pozitivne stvari koje i dalje postoje dok se ponovo vraća i izgrađuje poverenje.

Napredak nije moguć kada ljudi osećaju nesigurnost ili neizvesnost u budućnost; kada postoji sumnja i oklevanje šta će se dogoditi sutra. Moramo da izgradimo čvrste temelje na kojima može da se izgradi prosperitetna budućnost. Iako će biti sumnji i oklevanja da je takav pravac beskoristan, mi čvrsto verujemo da ne postoji mnogo alternativa.

U takvim trenucima, smatramo da je veoma važno da ponovimo svoju posvećenost miru i izgradnji bolje budućnosti. Posvećeni smo tome da Kosovo i Srbija budu najbolja mesta za život, posebno za buduće generacije.

Oružano rešavanje sukoba ne sme da bude alternativa dijalogu, bez obzira koliko bi to moglo da potraje. Moramo da slušamo jedni druge i razvijamo zajedničke inicijative za transformaciju našeg društva.

Od presudne je važnosti da se ljudi zajedno suprotstave narativima koji stvaraju sukobe i ostanu otvoreni novim kanalima komunikacije i novim izvorima informacija. Bez obzira na izazove i neuspehe, ostajemo posvećeni tom pravcu.

Mi smo akteri građanskog društva posvećeni aktivnom radu na normalizaciji odnosa u celom regionu. Pozivamo vlasti na svim nivoima da podrže korake za izgradnju veza i saradnje unutar i između građana Kosova i Srbije u skladu sa uslovima i duhom nedavne mape puta za normalizaciju odnosa – posebno shodno članu 6, kojim su se strane saglasile da prodube buduću saradnju u različitim oblastima. Osuđujemo svaki jezik koji stvara sukobe, posebno kada je usmeren na one koji su posvećeni izgradnji čvršćih veza između Srbije i Kosova.

Obavezujemo se da učinimo sve što je moguće da povratimo poverenje – jedni u druge, u naše institucije i u naše međunarodne partnere. Posvećeni smo stvaranju boljeg okruženja i šireg prostora u kom mogu da se unaprede odnosi među zajednicama za dobrobit svih građana u Srbiji i na Kosovu.

Potpisnici

  1. Aktiv
  2. Artpolis 
  3. Centar za mir i toleranciju
  4. Community building Mitrovica (CBM)
  5. Fondacija BFPE za odgovorno društvo (BFPE)
  6. Fondacija Heartefact fond, Beograd
  7. Gorazdevac Media Group
  8. Institut za javna istraživanja, Gračanica
  9. Kosovski institut pravde
  10. Komitet pravnika za ljudska prava (YUCOM)
  11. Local Peace, Leposavic
  12. Livrit Creative Center
  13. New Perspektiva, Kosovo
  14. Nova društvena inicijativa (NSI), Severna Mitrovica
  15. Peer Educators Network
  16. Rahim Salihi, aktivista civilnog društva
  17. Vljolca Krasnići, Univerzitet Priština
  18. Glas Roma, Aškalija i Egipćana
  19. Inicijativa mladih za ljudska prava na Kosovu
  20. Inicijativa mladih za ljudska prava u Srbiji

Stajemo u odbranu različitih stavova i slobode izražavanja

Mi, dole potpisani, najoštrije osuđujemo sva dela zastrašivanja uperena prema Sofiji Todorović, programskoj direktorki Inicijative mladih za ljudska prava u Srbiji.

Posebno smo duboko zabrinuti zbog grafita koji su osvanuli nadomak zgrade u kojoj živi gđa Todorović. Izuzetno je važno da nadležni organi hitno istraže ovakva pitanja. Niko ne sme biti izložen pretnji fizičkim nasiljem.

Svi građani moraju da imaju pravo da otvoreno izraze svoje stavove o svim pitanjima, bez straha od odmazde ili posledica. Ovo se takođe odnosi i na pitanje statusa Kosova.

Normalizacija odnosa između Kosova i Srbije može se postići samo putem otvorenog i održivog dijaloga, u kome izražavanje neslaganja čini suštinski deo.

Više od jedne decenije, vlade na Kosovu i u Srbiji su uključene u dijalog Beograda i Prištine, postižući kompromise kroz lično angažovanje, uz posredovanje EU.

Nedavni sporazum između Kosova i Srbije je izraz ponovne posvećenosti nastavku razgovora i pronalaženju rešenja koja mogu doneti koristi svim zajednicama. Iako je došlo do naglog porasta tenzija, čvrsto verujemo da se samo kroz dijalog može postići deeskalacija i postaviti temelji napretka.

Bez obzira na svoje stavove o statusu Kosova, svako bi trebalo da bude u stanju da ih izrazi otvoreno i slobodno. Pokušaji da se ućutkaju glasovi poput onih gđe Todorović́ moraju biti naširoko osuđeni.

Jasno iskazivanje vizije u vezi sa normalizacijom odnosa između Kosova i Srbije iziskuje glasove koji su spremni i sposobni da kažu istinu onima na vlasti. U odsustvu konsenzusa, još je važnije stvoriti bezbedne prostore gde se mogu predlagati ideje i čuti različiti stavovi.

Gušenje alternativnih perspektiva – posebno putem jasnih pretnji – na kraju će naneti štetu ne samo odnosima između Kosova i Srbije, već i evoluciji demokratije.

Solidarišemo se sa gospođom Todorović i ostajemo posvećeni vođenju debate o pitanjima koja izazivaju tenzije unutar i između Kosova i Srbije, u cilju pronalaženja rešenja koja mogu doneti koristi svim zajednicama.

Potpisnici

  1. Aktiv
  2. Belgrade Centre for Security Policy (BCSP)
  3. Centar za demokratiju i edukaciju – Dolina, Bujanovac
  4. Građanske inicijative
  5. Community Building Mitrovica
  6. Fondacija BFPE za odgovorno društvo (BFPE)
  7. Kosovski institut pravde
  8. Lawyers’ Committee for Human Rights (YUCOM)
  9. Local Peace
  10. Portal „Lugina Lajm“ – Bujanovac
  11. Nova društvena inicijativa
  12. Prof Vjolca Krasnići, Univerzitet u Prištini
  13. Glas Roma, Aškalija i Egipćana (VoRAE)
  14. Inicijativa mladih za ljudska prava – Kosovo (YIHR KS)
  15. Rahim Saljihi, aktivista građanskog društva, Bujanovac
  16. Ramadan Iljazi, Kosovski centar za bezbednosne studije (KCSS)

Osude napada na akademske slobod

demonstration in support of Jelena Lončar, Stefan Surlić, and Marko Veković

Inicijativa za mirne promene (PCi) najoštrije osuđuje pretnje upućene akademskom osoblju Fakulteta političkih nauka Univerziteta u Beogradu u Srbiji.

Photo: Twitter/@parun_

Solidarni smo sa našim kolegama i koleginicama Jelenom Lončar, Stefanom Surlićem i Markom Vekovićem koji su pokazali veliku hrabrost i odlučnost u pokušajima da se žigošu kao „izdajnici“.

Takvo zastrašivanje predstavlja fundamentalni napad na akademske slobode. Od najveće važnosti je da akademska zajednica bude slobodna da stiče znanja i istražuje ideje bez straha za svoju sigurnost ili bezbednost. Ohrabreni smo podrškom i solidarnošću koja im je pružena sa svih strana.

Istraživanje koje je svako od njih preduzeo doprinelo je razumevanju odnosa unutar i između Kosova i Srbije. Oni su negovali vitalne veze koje su produbile razumevanje percepcija različitih zajednica i istraživali teme koje osvetljavaju neke od savremenih izazova sa kojima se suočavaju Kosovo i Srbija.

Iz ovih razloga, Inicijativa za mirne promene je podržala akademsku razmenu između Fakulteta političkih nauka Univerziteta u Beogradu i Filozofskog fakulteta Univerziteta u Prištini, kao deo projekta „Jačanje lokalnih glasova za pravičan razvoj“ (ALVED) koji finansira Vlada Ujedinjenog Kraljevstva.

Njihovo istraživanje ima za cilj da usmerava i inspiriše drugo akademsko osoblje koje želi da bude slobodno da sledi svoje akademske interese bez straha od odmazde. Akademska zajednica trebalo bi da se bavi debatom i neslaganjem, bez obzira koliko je tema osetljiva, a ne autocenzurom koja proizilazi iz zabrinutosti o tome šta će njihove kolege misliti.

Tamo gde se takvi incidenti ne osuđuju, oni se prećutno podržavaju. Upravo zato je dužnost svih organa vlasti da izraze svoje protivljenje takvim delima i da osiguraju da su ona detaljno istražena. Svi učinioci takvih dela treba da budu izvedeni pred lice pravde.

Nastavićemo da podržavamo sve one koji žele da unaprede razumevanje između onih na Kosovu i u Srbiji, jer budućnost naših zajednica zavisi od produbljivanja našeg znanja jedni o drugima.

Glas žena za mir u Srbiji i na Kosovu

Glas zena

Na Međunarodni dan žena, civilno društvo sa Kosova i iz Srbije ujedinjeno je u pozivima za veće učešće žena u procesu normalizacije. Potpisnici su takođe izrazili zabrinutost zbog neuspeha da se rodno-specifična razmatranja uključe u različite sporazume o dijalogu, a posebno u Sporazum o putu normalizacije između Kosova i Srbije.

Povodom obeležavanja Međunarodnog dana žena, 8. marta, mi dole potpisani pozivamo da se više ženskih glasova uključi u proces normalizacije odnosa između Kosova i Srbije.

Rezolucija 1325 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija (UN) posebno prepoznaje važnu ulogu koju žene imaju u promovisanju mira. Štaviše, Rezolucija 1325 takođe poziva na ravnopravno učešće žena u procesima izgradnje mira.

Globalna studija o Rezoluciji 1325 Saveta bezbednosti UN utvrdila je da je učešće žena dovelo do 20% veće mogućnosti da mirovni sporazum traje dve godine, i 35% veće mogućnosti da on traje petnaest godina.

Stoga, pozivamo na sadržajnije učešće žena u pregovorima koji se tiču odnosa između Beograda i Prištine. U više od jedne decenije razgovora u sklopu Dijaloga, vrlo malo žena je dobilo priliku da se uključi u proces.

Takođe smo zabrinuti zbog neuspeha da se rodno-specifična razmatranja uključe u različite sporazume o dijalogu i, posebno, u Sporazum o putu normalizacije između Kosova i Srbije. Postoji potreba za boljim uključivanjem rodne perspektive, kako bi se osiguralo da svaka odluka doneta u okviru procesa dijaloga, uzima u obzir specifične potrebe i zabrinutosti žena.

Žene i ženske grupe – bilo iz građanskog društva, poslovne zajednice, politike, akademske zajednice ili bilo koje druge sfere – donose posebne veštine i uvide, od koristi celokupnom procesu izgradnje mira. Takvi glasovi su takođe od vitalnog značaja za dugoročnu održivost svakog sporazuma postignutog između Srbije i Kosova.

Ako žene nastave da budu isključene iz procesa normalizacije, onda će to ići na štetu kako Srbije tako i Kosova, i samim tim na štetu izraženih ciljeva Evropske unije i njenih država članica.

Potpisnici

  1. AKTIV
  2. Belgrade Centre for Security Policy (BCSP)
  3. Center for Peace and Tolerance (CPT)
  4. Community Building Mitrovica (CBM)
  5. Centar for Democracy and Education – Valley
  6. European Fund for the Balkans
  7. European Movement in Serbia
  8. Human Rights Council – Bujanovac
  9. Dr. Jelena Lončar, Academic
  10. Lawyers’ Committee for Human Rights (YUCOM)
  11. Livrit Presevo
  12. Media Center Caglavica
  13. New Social initiative, Mitrovica (NSI)
  14. New Perspektiva
  15. NGO Be active 16
  16. Peer Educators Network (PEN)
  17. Qendra Kosovare për Studime të Sigurisë
  18. Radio Gorazdevac
  19. Radio Astra
  20. Radio Peja
  21. Rahim Salihi, Civil Society Activist, Bujanovac
  22. TV Prizreni
  23. Valon Arifi, Civil Society Activist
  24. Violeta Haxholli, Kosova Democratic Institute
  25. Voice of Roma, Ashkali and Egyptians
  26. Professor Vjollca Krasniqi, University of Prishtina
  27. Youth Initiative for Human Rights – Kosovo (YIHR KS)
  28. Youth Initiative for Human Rights – Serbia (YIHR Serbia)