Region: Srbija

Poboljšanje dostupnosti infromacija o mentalnom zdravlju na Kosovu

Posted on 19 августа, 2020 by - Некатегоризовано

PCi, između ostalog, radi sa partnerima kako bi osigurala da nevećinske zajednice u Srbiji i na Kosovu imaju bolji pristup informacijama koje se tiču kovida-19. Cilj projekta Jačanje lokalnih glasova za održivi razvoj – ALVED (Amplifying Local Voices for Equitable Development – ALVED) je da ojača kapacitet građana na Kosovu i u Srbiji u zagovaranju efikasne i  ravnomerne distribucije javnih usluga kao i veće učešće nevećinskih zajednica u donošenje odluka na lokalnom nivou.

Projekat je finansiran od strane Fonda za konflikte, stabilnost i bezbednost Vlade Velike Britanije (Conflict, Stability and Security Fund of the United Kingdom, CSSF) i implementiran od strane mreže pet organizacija, uključujući partnersku organizaciju Peer Educators Network (PEN) sa Kosova koja aktivno radi na sprovođenju društvenih promena kroz zajednički rad mladih ljudi. U prvom videu koji je objavljen kao deo projekta ALVED, PEN je dao informacije u vezi sa efektima pandemije na mentalno zdravlje kao i neke savete o tome kako se bolje nositi sa takvom situacijom. Video je dostupan na engleskom, albanskom i srpskom jeziku a na društvenim mrežama su ga promovisale ostale organizacije koje čine mrežu na ovom projektu a koje rade sa različitim grupama na Kosovu uključujući i nevećinske zajednice.

Vreme je za nove konstruktivne glasove

Posted on 21 децембра, 2022 by -

picture from kosovo

Nakon sastanka u Gračanici, grupa organizacija civilnog društva sa Kosova i iz Srbije usvojila je sledeću zajedničku izjavu pozivajući na nove konstruktivne glasove – glasove koji gledaju u budućnost, istovremeno prepoznajući prošlost; glasove koji odlučno tragaju za partnerstvima i koalicijama mimo crvenih linija koje bi trebalo da ih definišu; glasove koji javno ustaju protiv ponižavajuće retorike i retorike koja izaziva podele.

Stalni ciklus eskalacije i deeskalacije u odnosima između Kosova i Srbije odraz je neuspeha političke mašte.

Energija uložena u suočavanje sa najnovijom krizom odvlači pažnju od hrpe gorućih pitanja koja neposredno utiču na svakodnevni život građana kako u Srbiji, tako i na Kosovu.

Već postoji trend da ljudi napuštaju Srbiju i Kosovo i ostale delove Zapadnog Balkana, posebno mladi. Kako se podižu nove barikade, tako se pakuju nove torbe. Vrlo malo njih će se verovatno vratiti. Budućnost naših zemalja će se živeti negde drugde.

Mnoge grupe koje se smatraju izvan spektra dijaloga Beograda i Prištine su fundamentalno ignorisane. Romska zajednica, na primer, je marginalizovana i u Srbiji i na Kosovu.

Sa izgledima da će nasilje biti izraženije nego što je to bio slučaj u celoj deceniji, vreme je da se čuju novi konstruktivni glasovi – glasovi koji gledaju u budućnost, istovremeno prepoznajući prošlost; glasovi koji odlučno tragaju za partnerstvima i koalicijama mimo crvenih linija koje bi trebalo da nas definišu; glasovi koji javno ustaju protiv ponižavajuće retorike i retorike koja izaziva podele.

Mi, dole potpisani, nastojimo da održimo kanale komunikacije koji smanjuju mogućnost nesporazuma i dezinformacija. Prečesto smo razgovarali a da nismo razumevali jedni druge, insistirajući na važnosti jednog mišljenja, istovremeno potcenjujući ili potpuno ignorišući postojanje drugog.

Mislimo da razumemo detalje problema, ali ne uspevamo da razmotrimo kako ga razumeju ili vide druge zajednice. Svi treba da budemo posvećeni tome da slušamo otvorenih ušiju i otvorenog uma.

Samo kada počnemo da delimo perspektive i percepcije naših zajednica možemo zakoračati ka zajedničkom putu ka budućnosti. Mnogi problemi sa kojima se suočavaju naše zajednice su skoro identični, ali mi retko prepoznajemo ovu činjenicu.

Ako je ikada bilo vreme za solidarnost u poslednjoj deceniji, onda je to upravo sada. Rat u Ukrajini je bolan podsetnik na mračnu realnost rata, iako nasleđe našeg ostaje i dalje nadohvat ruke.

Ako je ikada bilo vreme za solidarnost u poslednjoj deceniji, onda je to upravo sada. Rat u Ukrajini je bolan podsetnik na mračnu realnost rata, iako nasleđe našeg ostaje i dalje nadohvat ruke.

Budućnost Kosova i Srbije neizbežno su isprepletane, a sporazum o normalizaciji odnosa predstavlja presudan prvi korak u izgradnji boljeg sutra. Međutim, on je samo prvi korak.

Potpisnici
  1. Centar za zastupanje demokratske kulture (ACDC)
  2. Aktiv
  3. Balkan Forum
  4. Beogradski Centar za bezbednosnu politiku (BCBP)
  5. Centar za demokratiju i edukaciju – Preševska dolina
  6. Centar za interdisciplinarne studije Balkana
  7. Centar za mir i toleranciju (CPT)
  8. Community building Mitrovica (CBM)
  9. Građanske inicijative
  10. Evropski fond za Balkan (European Fund for the Balkans)
  11. Fondacija BFPE za odgovorno društvo (BFPE)
  12. Forum za razvoj i multietničku saradnju (FDMC)
  13. Goraždevac Medijska grupa
  14. Institut za teritorijalni ekonomski razvoj (InTer)
  15. Jelena Lončar, Docentkinja, Univerzitet u Beogradu
  16. Kosovski centar za bezbednosne studije (KCSS)
  17. Komitet pravnika za ljudska prava (YUCOM)
  18. Local Peace, Leposavic
  19. Milan Antonijević, Advokat
  20. NVO New Perspektiva
  21. Nova društvena inicijativa (NSI)
  22. NVO Integra
  23. NVO Budi Aktivan 16, Preševo
  24. NVO Livrit, Preševo
  25. Peer Educators Network (PEN)
  26. Rahim Salihi, aktivista civilnog društva
  27. Radio Peja
  28. Radio Astra, Prizren
  29. RTV KIM
  30. TV Prizreni, Prizren
  31. Valon Arifi, aktivista civilnog društva
  32. Glas Roma, Aškalija i Egipćana (VoRAE)
  33. Valon Arifi, aktivista civilnog društva
  34. Inicijativa mladih za ljudska prava Kosovo
  35. Inicijativa mladih za ljudska prava Srbija

Medijska Nagrada 2: produžen rok za prijavljivanje

Posted on 14 децембра, 2022 by -

Media award 2

Poštovani novinari i novinarke, urednici i urednice, studenti i studentkinje novinarstva i poklonici pisane reči,

Obaveštavamo vas da je rok za podnošenje vaših tekstova za Medijsku nagradu 2 produžen do 1. februara 2023. godine.

Pozivamo vas da napišete svoju priču o delu života koji oslikava realnost, bilo da je ona pozitivna ili izazovna, kroz prizmu multietničnosti na Kosovu i u Srbiji.

Inicijativa za mirne promene (PCi) je za ovu godinu udvostručila iznos prve nagrade u obe kategorije (audio-vizuelni i pisani format) na 2.000 evra i radujemo se vašim prijavama.

Ako imate priču koja je napisana i objavljena ranije, bilo kada u periodu od 1. januara 2022. (do 31. januara 2023), ispunjavate uslove da se prijavite za Medijsku nagradu 2.

Jedan od glavnih kriterijuma za uspešno prijavljivanje je da ove priče budu napisane na albanskom ili srpskom jeziku i da su objavljene zaključno sa 31. januarom 2023. godine (najraniji datum objavljivanja mora da bude 1. januar 2022. godine).

Za više informacija o kriterijumima za Medijsku nagradu pogledajte dokumenta u nastavku. Poziv za prijavljivanje je dostupan na engleskom, srpskom i albanskom jeziku.

Media Award – Kosovo and Serbia: call for applications

Medijska nagrada – Kosovo i Srbija: poziv za prijavljivanje

Çmimi për Media – Kosovë dhe Serbi: thirrje për aplikim

Prijavljivanje se vrši onlajn popunjavanjem Google obrasca na linku: https://forms.gle/SHBtT7pVmm2unyZd8

Ukoliko imate pitanja, molimo vas da nam se obratite putem imejla na: media.award@peacefulchange.org.

Srećno! Tim Inicijative za mirne promene (PCi)

Građansko društvo stoji uz napadnutog kolegu

Posted on 15 новембра, 2022 by -

Serbia Kosovo joint statement

Organizacije civilnog društva sa Kosova i Srbije izrazile su podršku Miodragu Milićeviću iz NVO Aktiv kojeg je verbalno i fizički napao pripadnik specijalnih jedinica Kosovske policije u blizini prelaza Jarinje na severu Kosova.

Dana 14. novembra, Miodraga Milićevića iz NVO Aktiv fizički i verbalno je napao pripadnik Policije Kosova u blizini prelaza Jarinje. Napad je odraz pogoršane atmosfere poverenja i mirnog suživota na Kosovu i doprinosi toj atmosferi koja je primetna poslednjih meseci i koja je dostigla alarmantne razmere eskalacije povlačenjem srpskih predstavnika iz kosovskih institucija.

Nedavne aktivnosti ključnih strana koje su doprinele ovoj eskalaciji preduzete su bez dužnog razmatranja dugoročnih posledica i štete koja se može naneti osnovnom okviru za normalizaciju. Nastavak atmosfere pretnji, zastrašivanja, ponižavanja i nepoverenja samo će pogoršati ionako osetljivu situaciju.

Naše organizacije su se posvetile poboljšanju uslova za normalizaciju stvaranjem kanala između zajednica i izgradnjom poverenja kako bi doprinele dugoročnom i održivom miru. U ovom trenutku, pozivamo sve strane zainteresovane za mir u regionu da se uzdrže od govora koji zaoštrava situaciju i da koriste odnose, platforme i kanale koji prevazilaze etničke i političke podele kako bi se postiglo uključivanje, izgradilo razumevanje višestrukih perspektiva sadašnjeg konteksta i doprinelo okruženju u kojem ključni akteri preduzimaju analizirane aktivnosti imajući u vidu dobrobit svih zajednica.

Pozivamo i međunarodnu zajednicu da pokaže odgovarajuću rešenost u svom angažovanju na sadašnjoj krizi. Stojimo uz našeg kolegu g. Milićevića, i apelujemo da se incident reši u skladu sa postojećim relevantnim zakonskim okvirima.

Potpisnici:

  1. Aktiv
  2. Beogradski Centar za bezbednosnu politiku (BCBP)
  3. Community Building Mitrovica (CBM)
  4. Centar za mir i toleranciju (CPT)
  5. Gradjanske incijative
  6. Evropski pokret Srbija (EMinS)
  7. Forum za razvoj i multietničku saradnju (FDMC)
  8. Fondacija BFPE za odgovorno društvo
  9. Fond za humanitarno pravo Kosovo (HLC)
  10. Institut za teritorijalni ekonomski razvoj (InTER)
  11. Jelena Lončar, docentkinja, Univerzitet u Beogradu
  12. Komitet pravnika za ljudska prava (YUCOM)
  13. Local Peace, Leposavić
  14. Media Centar Čaglavica
  15. Mitrovica Women Association for Human Rights (MWAHR)
  16. Nova društvena inicijativa (NSI)
  17. NVO Budi Aktivan 16, Preševo
  18. Portal LUGINALAJM, Bujanova
  19. Radio Goraždevac
  20. Radio Astra, Prizren
  21. Rahim Salihi, aktivista civilnog društv
  22. Incijativa za ljudska prava Kosovo (YIHR Kosovo)
  23. Incijativa za ljudska prava Srbija (YIHR Srbija)
  24. Valon Arifi, aktivista civilnog društva
  25. Glas Roma, Aškalija i Egipćana (VoRAE)
  26. Vjolca Krasnići, Profesor, Univerzitet u Prištini

Građani ne smeju da budu taoci dijaloga Beograda i Prištine

Posted on 19 октобра, 2022 by -

Četrdeset organizacija civilnog društva, aktivista i medija sa Kosova i iz Srbije izražava svoju duboku zabrinutost zbog uticaja koji nedostatak napretka u dijalogu Beograda i Prištine ima na lokalne zajednice.

Imajući u vidu nedavne izveštaje EU i razvoj događaja na terenu, mi dole potpisani smo zabrinuti zbog uticaja nedostatka napretka u dijalogu Beograda i Prištine na lokalne zajednice u Srbiji i na Kosovu. Građani na terenu najviše pate od prisustva tenzija i nepoverenja. Sve strane stoga moraju odustati od zapaljive retorike koja preti i šteti odnosima unutar i između zajednica. Nejasnoće se moraju smanjiti kroz transparentnost i odgovornost. Svim građanima mora biti jasno šta je dogovoreno, a sam proces dijaloga mora se približiti samim građanima koji su njime pogođeni.

Scene dočeka patrijarha Srpske pravoslavne crkve Porfirija na ulicama Prizrena šalju pozitivnu poruku međusobnog poštovanja i mirnog suživota; slike i osećanja koja ulivaju nadu u budućnost odnosa unutar i između Srbije i Kosova. Pohvaljujemo sve strane za njihov konstruktivan pristup – posebno predsednika opštine Peć, Gazmenda Muhadžerija, koji je prisustvovao ustoličenju – i nadamo se da se na ovim temeljima mogu graditi dalji odnosi.

Međutim, takođe pozivamo na opipljiv napredak u mnogim drugim područjima. Na Kosovu postoji suštinski nedostatak dijaloga i saradnje kroz izabrane institucije. Poslanici Srpske liste ne uspevaju da predstavljaju potrebe zajednice kosovskih Srba. Kontinuirano odsustvo njihovih poslanika iz Skupštine Kosova znači da njihovi birači i svakodnevni problemi sa kojima se suočavaju nisu efikasno predočeni. Pozivamo na hitan povratak Srpske liste i aktivno učešće.

Mnogi sporazumi se danas jedva pominju. Glavni most u Mitrovici i dalje je zatvoren za saobraćaj, uprkos velikim investicijama EU. Obe strane treba da se angažuju na rešavanju demarkacije Severne Mitrovice koja je omela proces ponovnog otvaranja. Moraju se preduzeti dodatni koraci kako bi se osiguralo da most služi kao inkluzivan i zajednički prostor koji povezuje ljude sa obe strane reke Ibar.

Što se tiče pitanja registarskih tablica, sve strane treba da rade konstruktivno na pronalaženju rešenja koje neće štetiti građanima na terenu. Prethodno dogovoreni novi prelazi treba da budu otvoreni odmah kako bi se građanima olakšalo putovanje bez nepotrebne udaljenosti i odlaganja. Slobodan protok ljudi treba da bude osnovni deo normalizacije odnosa.

Uzajamno priznavanje diploma je stalo, što je dovelo do manjka vitalnog osoblja u ključnim javnim institucijama na jugu Srbije i na Kosovu, na primer, uključujući one koje se odnose na zdravstvo, obrazovanje, pravosuđe i šire, pristup uslugama. Ovo je najbolji primer posledica nesprovođenje onoga što je dogovoreno, i treba se rešiti bez daljeg odlaganja.

Na jugu Srbije postoji osećaj da je integracija albanske zajednice narušena napetim odnosima Beograda i Prištine. Plan integracije u sedam tačaka trebalo bi da bude prioritet za novu vladu Srbije, uključujući uključivanje albanskih predstavnika u njeno Koordinaciono telo za opštine Preševo, Bujanovac i Medveđa. Zabrinutost u vezi sa sprovođenjem popisa u Medveđi treba odmah da se reši i da se izvrši detaljna revizija procesa pasivizacije.

Mi, dole potpisani, u potpunosti podržavamo svaki proces koji može doneti novi zamajac i pozitivnu energiju i koji može koristiti građanima iz svih sfera života. Izgradnja poverenja je od suštinskog značaja za buduće odnose unutar i između zajednica.

Potpisnici:

  1. AKTIV
  2. Asocijacija žena Mitrovice za ljudska prava (MWAHR)
  3. Balkan Forum
  4. Beogradski centar za bezbednosnu politiku (BCBP)
  5. Budi Aktivan 16 Preševo
  6. Centar za zastupanje demokratske kulture (ACDC)
  7. Centar za mir i toleranciju (CPT)
  8. Centar za demokratiju i edukaciju – Preševska dolina
  9. Community building Mitrovica (CBM)
  10. Evropski centar za pitanje manjina Kosovo (ECMI)
  11. Evropski pokret Srbija (EMinS)
  12. Evropski fond za Balkan (European Fund for the Balkans)
  13. Fondacija BFPE za odgovorno društvo
  14. Građanske inicijative
  15. Glas Roma, Aškalija i Egipćana  (VoRAE)
  16. Humani Center Mitrovica
  17. Inicijativa mladih za ljudska prava Srbija
  18. Inicijativa mladih za ljudska prava Kosovo
  19. Jelena Lončar, Docentkinja, Univerzitet u Beogradu
  20. Junior Chamber International Prizren (JCI – Prizren)
  21. Kosovski centar za bezbednosne studije (KCSS)
  22. Kosovski Centar za Rodne Studije (The Kosovar Gender Studies Center)
  23. Kosova Info
  24. Komitet pravnika za ljudska prava (YUCOM)
  25. Medija centar Čaglavica
  26. NVO Integra
  27. Peer Educators Network (PEN)
  28. Pozitiv 365 Preševo
  29. Portal “Ministria e Lajmeve” Preševo
  30. Rahim Salihi, aktivista civilnog društva, Bujanovac
  31. Radio Goraždevac
  32. Radio Astra Prizren
  33. Radio Peć
  34. Sbunker
  35. TV Prizreni
  36. The Future Bujanovac
  37. Udruženje za nasleđe i kulturno stvaralaštvo – Preševo
  38. Vjollca Krasnići, Profesor, Univerzitet u Prištini
  39. Valon Arifi, aktivista civilnog društva
  40. Youth trails Preševo
  41. NVO Livrit Preševo
  42. Fond za humanitarno pravo Kosovo
  43. New Perspektiva

Poštovani novinari i novinarke, urednici i urednice, studenti i studentkinje novinarstva i poklonici pisane reči,

Posted on 6 октобра, 2022 by -

Pozivamo vas da napišete svoju priču o delu života koji oslikava stvarnost, bilo da je ona pozitivna ili izazovna, kroz prizmu multietničnosti na Kosovu i u Srbiji. Konkurs za medijsku nagradu traje do 31. decembra 2022, što znači da je na raspolaganju još tri meseca da se istraži i napiše priča o suživotu ljudi različitih nacionalnosti u Srbiji ili na Kosovu.

Inicijativa za mirne promene (PCi) je za 2022. godinu udvostručila iznos prve nagrade u obe kategorije (audio-vizuelni i pisani format) na 2.000 evra i radujemo se vašim prijavama.

Ako imate priču koja je napisana ranije, bilo kada u periodu od 1. januara 2022. do 31. decembra 2022, ispunjavate uslove da se prijavite za Medijsku nagradu 2.

Jedan od glavnih kriterijuma za uspešno prijavljivanje je da ove priče budu napisane na albanskom ili srpskom jeziku i da su objavljene zaključno sa 31. decembrom 2022. godine (najraniji datum objavljivanja mora da bude 1. januar 2022. godine). Za više informacija o kriterijumima za Medijsku nagradu pogledajte dokumenta u nastavku. Poziv za prijavljivanje je dostupan na engleskom, srpskom i albanskom jeziku.

Prijavljivanje se vrši onlajn popunjavanjem Google obrasca na linku: https://forms.gle/SHBtT7pVmm2unyZd8

Ukoliko imate pitanja, molimo vas da nam se obratite putem imejla na: media.award@peacefulchange.org.

Srećno!

Tim Inicijative za mirne promene (PCi)

Medijska nagrada Inicijative za mirne promene (PCi) na Kosovu i u Srbiji: Konkurs je otvoren!

Posted on 29 јула, 2022 by -

Award Ceremony Media Award 2021 Serbia

Inicijativa za mirne promene (PCi), već drugu godinu zaredom, sa zadovoljstvom poziva novinare, urednike, predstavnike medija i druge da podele sa nama svoje priče o multietničkom suživotu na Kosovu i u Srbiji. Prvobitna ideja za dodelu ove nagrade proizašla je iz niza Konsultativnih medijskih dijaloga, koji su okupili na jednom mestu više od stotinu najrelevantnijih novinara, urednika i medijskih stručnjaka sa Kosova i iz Srbije, kako bi porazgovarali o tome kako poboljšati medijsku scenu, posebno kada se izveštava o zajednicama jedni drugih.

Za 2022. godinu, Inicijativa za mirne promene je udvostručila prvu nagradu u obe kategorije (audio/vizuelni i pisani format) na 2,000 evra i željno iščekuje još više konkursnih prijava. Sve govori u prilog tome da će ovo postati tradicionalna godišnja nagrada.

Konkurs je otvoren do 31. decembra 2022. godine, a priče će ocenjivati stručni žiri koji će odabrati pobedničke priče i medijske kuće, pošto pobednici u obe kategorije osvajaju i nagradu za medijsku kuću u kojoj su priče prvobitno objavljene.

Za detaljne informacije o tome kako da se prijavite, kliknite na Uslove konkursa u nastavku, koji su dostupni na engleskom, srpskom i albanskom jeziku.

Samo priče objavljene od 1. januara 2022. do 31. decembra 2022. mogu ući u konkurenciju za medijsku nagradu. Da biste se prijavili na konkurs, kliknite na sledeći link: https://forms.gle/3XWBbGFMMJqBtiw47. Rok za prijavljivanje je 31. decembar 2022. godine.

Award Ceremony Media Award 2021 Serbia

Objavljen konkurs za drugu godišnju Medijsku nagradu Inicijative za mirne promene (PCi)

Posted on 20 септембра, 2022 by -

Press conference, a number of people gathered to watch the launch

Inicijativa za mirne promene (PCi) je na po prvi put održanom hibridnom događaju javno objavila konkurs za drugu godišnju Medijsku nagradu za multietnički suživot na Kosovu i u Srbiji na konferenciji za novinare, koja je istovremeno održana u Beogradu i u Prištini. Članovi dva žirija (nagrada se dodeljuje za medijski sadržaj i na albanskom i na srpskom jeziku) i neki od prošlogodišnjih dobitnika nagrade govorili su o značaju nagrade.

Članica žirija za srpski jezik, Jelena Obućina, rekla je da je nagrada odličan podsticaj kako za novinare tako i za medije da poklone više pažnje pričama o običnom životu i mirnom suživotu. Njena albanska koleginica iz Prištine, Violeta Oroši, složila se s tim uputivši poziv novinarima da ispričaju pozitivne priče koje postoje, ali koje retko pronalaze svoj put u medijskom prostoru.

Filip Švarm, urednik beogradskog nedeljnika Vreme, medijske kuće koja je prošle godine osvojila prvu nagradu, rekao je da je „u vreme opterećeno mračnim vestima, veoma važno pokazati život i saradnju između naroda“.

Ardiana Tači, dobitnica 1. nagrade za audiovizuelni format na albanskom jeziku, rekla je da je „dužnost medija na većinskom jeziku da izveštava o životu manjina”, kao što je ona učinila u svom nagrađenom radu. 

Inicijativa za mirne promene (PCi) ovom Medijskom nagradom ima za cilj da promoviše i nagradi medijski sadržaj sa Kosova i iz Srbije koji istražuje teme koje se odnose na suživot zajednica sa krajnjim ciljem da doprinese sužavanju sadašnjih narativa koji stvaraju podele. Poziv za prijavljivanje je  otvoren za priče objavljene u periodu između 1. januara i 31. decembra 2022. godine, a  prva nagrada u obe kategorije (audio/vizuelni i pisani format) iznosi 2.000 evra.     Za detaljnije informacije o tome kako da se prijavite, kliknite na link u nastavku o uslovima prijavljivanja na engleskom, srpskom i albanskom jeziku.

Da biste se prijavili, kliknite na link u nastavku: https://forms.gle/3XWBbGFMMJqBtiw47.

Rok za prijavu je 31. decembar 2022.

Press conference, a number of people gathered to watch the launch

Civilno društvo na Kosovu i u Srbiji poziva na poštovanje vladavine prava u Dečanima

Posted on 15 јуна, 2022 by -

Organizacije civilnog društva sa Kosova i Srbije osudile su nedavnu izjavu gradonačelnika Baškima Ramosaja, koji je rekao da odluka Ustavnog suda Kosova o vlasništvu nad zemljištem manastira Dečani nikada neće biti sprovedena. Potpisnici saopštenja pozivaju na poštovanje vladavine prava.

Civilno društvo na Kosovu i u Srbiji poziva na poštovanje vladavine prava u Dečanima

Mi, dole potpisani, zabrinuti smo negativnim i trajnim posledicama nedavne izjave gradonačelnika Dečana, Baškima Ramosaja, koji je kazao da odluka Ustavnog suda Kosova o vlasništvu nad zemljištem manastira Visoki Dečani nikada neće biti sprovedena.

Sve presude Ustavnog suda Kosova treba da budu sprovedene. Ustav pruža važne garancije svim građanima Kosova, ali takve garancije imaju značenje jedino ako sudske odluke sprovode fizička i pravna lica širom Kosova.

Nesprovođenje zakonskih presuda samo dovodi do neizvesnosti za sve građane Kosova i podriva veru i poverenje u vladavinu zakona na Kosovu.

Pozivamo sve one koji se nalaze na izabranim funkcijama da se uzdrže od davanja izjava koje narušavaju poverenje u vladavinu prava.

Potpisnici:

  1. Aktiv, Mitrovica
  2. Centar za Mir i Toleranciju, Gracanica
  3. Demokratija plus (D+)
  4. Forum za razvoj i miltietnicku saradnju (FDMC)
  5. Građanske inicijative
  6. Glas Roma, Aškalija i Egipćana
  7. Goraždevac Media Group
  8. Inicijativa mladih za ljudska prava – YIHR Srbija
  9. Inicijativa mladih za ljudska prava – YIHR Kosovo  
  10. Jelena Lončar, Docentkinja, Univerzitet u Beogradu
  11. Kosovski pravni institut (KLI)
  12. Komitet pravnika za ljudska prava (YUCOM)
  13. Medija Centar, Čaglavica
  14. Nova društvena inicijativa (NSI)
  15. NVO Budi Aktivan 16, Preševo
  16. NVO The Future, Bujanovac
  17. Vjolca Krasnići, Profesor, Univerzitet u Prištini
  18. Valon Arifi, Aktivista civilnog društva

Organizacije civilnog društva osudjuju govor mržnje ministra unutrašnjih poslova Srbije Aleksandra Vulina prema Albancima

Posted on 6 јуна, 2022 by -

Organizacije civilnog društva sa Kosova i iz Srbije okupile su se i u zajedničkom saopštenju osudile su govor mržnje ministra unutrašnjih poslova Srbije Aleksandra Vulina prema Albancima.

Mi, dole potpisane organizacije civilnog društva sa Kosova i iz Srbije, najoštrije osuđujemo uvredljive i pogrdne reči ministra unutrašnjih poslova Srbije Aleksandra Vulina na račun Albanaca. Pozivamo Vladu Srbije, odnosno premijerku Srbije Anu Brnabić, da reaguje i osudi upotrebu jezika mržnje od strane ministra Vulina i usprotivi se upotrebi reči „Šiptar“.

Ministar Vulin je 20. maja 2022. godine u više navrata upotrebio reč „Šiptar” referišući se na Albance, a njegova izjava medijima objavljena je na zvaničnom sajtu Ministarstva unutrašnjih poslova Srbije. Srpsko pravosuđe je 2018. godine utvrdilo da je reč šiptar uvredljiva i označena kao govor mržnje. Uprkos tome, ministar Vulin je tu reč aktivno i dosledno koristio kada je reč o Albancima i nastavlja da to čini bez ikakvih posledica po njegov položaj u Vladi Srbije. Javnim funkcionerima koji koriste jezik mržnje nije mesto na vlasti.

Govor mržnje podriva širenje evropskih vrednosti u našim društvima, uključujući normativni okvir o ljudskim pravima, vladavinu prava i funkcionisanje demokratskog i tolerantnog društva. Pored toga, kada visoki državni zvaničnici koriste govor mržnje za targetiranje određene etničke grupe, to može imati razorne posledice, jer podstiče diskriminaciju, etno-političku radikalizaciju i potencijalno dovodi do nasilja. Retorika koju je ministar Vulin koristio u svom govoru je ista retorika koju su mediji i zvaničnici koristili tokom devedesetih godina za dehumanizaciju albanskog stanovništva i podsticanje maltretiranja, kršenja ljudskih prava i na kraju ratnih zločina na Kosovu.

Upotreba govora mržnje od strane visokih vladinih zvaničnika, kao što je slučaj sa ministrom Vulinom, ohrabruje one u našim društvima koji rade protiv mira i normalizacije odnosa između Kosova i Srbije, a na kraju i protiv evropske budućnosti zemalja u našem regionu.

Potpisnici

  1. Aktiv
  2. The Balkan Forum
  3. Balkans Policy Research Group (BPRG)
  4. Beogradski centar za bezbednosnu politiku
  5. Građanske inicijative
  6. Centar za mir i toleranciju (CPT), Gračanica
  7. Demokratija Plus (D+)
  8. Fondacija BFPE za odgovorno društvo
  9. Institut za teritorijalni ekonomski razvoj (InTER)
  10. Jelena Lončar, Docentkinja, Univerziteta u Beogradu
  11. Kosovski centar za bezbednosne studije (KCSS)
  12. Kosovski demokratski institut (KDI)
  13. Kosovski pravni institut (KLI)
  14. Komitet pravnika za ljudska prava  (YUCOM)
  15. Nova društvena inicijativa  (NSI), Mitrovica
  16. Odbor za ljudska prava – Bujanovac
  17. Rahim Salihi, Aktivista civilnog društva, Bujanovac
  18. Valon Arifi, Aktivista civilnog društva
  19. Vjollca Krasniqi, Profesor Univerziteta u Prištini
  20. Glas Roma, Aškalija I Egipćana (VoRAE)
  21. Inicijativa mladih za ljudska prava (YIHR), Serbia
  22. Incijativa mladih za ljudska prava (YIHR), Kosovo