Аутор: Abigail Orr

Sa sporazuma na mir

Posted on 14 марта, 2023 by -

Organizacije građanskog društva sa Kosova i iz Srbije zajedno naglašavaju značaj izgradnje dobre volje i poverenja kako bi politički sporazumi pustili koren i bili na dobrobit društva.

Takozvani status kvo vodi zajednice put sukoba, produbljujući podele i ukorenjujući patnju. Ljudi ne znaju gde stoje, niti šta mogu da očekuju od svojih društava. Jedina predvidljivost su frustracija i razočaranje.

Narativ diplomatije prinude – taj sporazum koji nam se nameće – samo podriva osećaj da će se primena dogoditi u dobroj nameri. Moramo da budemo u stanju da verujemo da su zainteresovane strane posvećene svom procesu iz pravih razloga. One moraju da se zauzmu za obaveze koje preuzimaju u naše ime.

Dvosmislenost više ne može da bude konstruktivna. Neizvesnost rađa neizvesnost. Ljudi ne znaju kako će prelazak na sledeću fazu uticati na njihove svakodnevne konkretne potrebe, uključujući posledice po njihove poslove i pristup uslugama. Ovo nije prosto samo pitanje transparentnosti. Donosioci odluka moraju da budu proaktivni u rešavanju legitimnih zabrinutosti građana, istovremeno naglašavajući prednosti koje se mogu i moraju shvatiti.

Svaki sporazum takođe mora da bude podržan posebnim garancijama. Da bi se stvorila sigurnost u i za budućnost, koraci napred moraju da budu nepovratni. Moramo prestati da živimo u ciklusu integracije i dezintegracije. Ljudi moraju da imaju samopouzdanje da ulažu u sebe i svoje karijere, a na kraju i u svoje zajednice.

Mnogi ljudi već osećaju da sistem ne radi za njih. Reforme koje se bave osnovnim potrebama, uključujući borbu protiv korupcije i razvoj efikasnog pravosudnog sistema, ne rešavaju se na efikasan način. Glasovi građana nisu jaki koliko bi trebalo da budu u javnoj politici, a mogućnost izgradnje građanskih saveza je ugrožena. Pitanja od interesa za javnost su politizovana tako da ih građansko društvo ne može iznositi.

Narativi među političarima i u medijima prečesto naglašavaju razliku i odvojenost. Opipljiv rezultat je spoljna migracija, koja dodatno iscrpljuje ljudski kapital u našim društvima od kojeg zavisimo. Umesto toga, želimo da živimo u društvima koja slave različitost i vide je kao snagu. Poverenje među ljudima je neophodan uslov da se prevaziđu prepreke sa kojima se naše zajednice suočavaju dugi niz godina.

Dok će integracija u evropski prostor okončati neke od podela koje vidimo danas, reforma se mora sprovoditi kao cilj sama po sebi, a ne samo kao sredstvo za ulazak u EU. Dijalog je od suštinske važnosti, ali nedovoljan deo ovog putovanja. On mora biti dopunjen komplementarnim procesima koji transformišu odnose unutar i između zajednica i postavljaju temelje za mirnu i prosperitetnu budućnost. Bez toga rizikujemo da ponovimo greške i propuštene prilike iz protekle decenije i više.

Potpisnici

  1. Aktiv
  2. Centar za mir i toleranciju (CPT)
  3. Centar za demokratiju i edukaciju – Dolina
  4. Community building Mitrovica
  5. Glas Roma, Aškalija i Egipćana (VoRAE)
  6. Inicijativa mladih za ljudska prava (YIHR) – Kosovo
  7. Incijativa mladih za ljudska prava (YIHR) – Srbija
  8. Livrit Preševo
  9. Local Peace, Leposavić
  10. Lugina Lajm Portal, Bujanovac
  11. Medija Centar Čaglavica
  12. Nova društvena inicijativa (NSI)
  13. Profesor Vjolca Krasnići, Univerzitet u Prištini
  14. Radio Goraždevac
  15. Radio Astra
  16. Radio Peja
  17. TV Prizreni

Građani ne smeju da budu taoci dijaloga Beograda i Prištine

Posted on 19 октобра, 2022 by -

Četrdeset organizacija civilnog društva, aktivista i medija sa Kosova i iz Srbije izražava svoju duboku zabrinutost zbog uticaja koji nedostatak napretka u dijalogu Beograda i Prištine ima na lokalne zajednice.

Imajući u vidu nedavne izveštaje EU i razvoj događaja na terenu, mi dole potpisani smo zabrinuti zbog uticaja nedostatka napretka u dijalogu Beograda i Prištine na lokalne zajednice u Srbiji i na Kosovu. Građani na terenu najviše pate od prisustva tenzija i nepoverenja. Sve strane stoga moraju odustati od zapaljive retorike koja preti i šteti odnosima unutar i između zajednica. Nejasnoće se moraju smanjiti kroz transparentnost i odgovornost. Svim građanima mora biti jasno šta je dogovoreno, a sam proces dijaloga mora se približiti samim građanima koji su njime pogođeni.

Scene dočeka patrijarha Srpske pravoslavne crkve Porfirija na ulicama Prizrena šalju pozitivnu poruku međusobnog poštovanja i mirnog suživota; slike i osećanja koja ulivaju nadu u budućnost odnosa unutar i između Srbije i Kosova. Pohvaljujemo sve strane za njihov konstruktivan pristup – posebno predsednika opštine Peć, Gazmenda Muhadžerija, koji je prisustvovao ustoličenju – i nadamo se da se na ovim temeljima mogu graditi dalji odnosi.

Međutim, takođe pozivamo na opipljiv napredak u mnogim drugim područjima. Na Kosovu postoji suštinski nedostatak dijaloga i saradnje kroz izabrane institucije. Poslanici Srpske liste ne uspevaju da predstavljaju potrebe zajednice kosovskih Srba. Kontinuirano odsustvo njihovih poslanika iz Skupštine Kosova znači da njihovi birači i svakodnevni problemi sa kojima se suočavaju nisu efikasno predočeni. Pozivamo na hitan povratak Srpske liste i aktivno učešće.

Mnogi sporazumi se danas jedva pominju. Glavni most u Mitrovici i dalje je zatvoren za saobraćaj, uprkos velikim investicijama EU. Obe strane treba da se angažuju na rešavanju demarkacije Severne Mitrovice koja je omela proces ponovnog otvaranja. Moraju se preduzeti dodatni koraci kako bi se osiguralo da most služi kao inkluzivan i zajednički prostor koji povezuje ljude sa obe strane reke Ibar.

Što se tiče pitanja registarskih tablica, sve strane treba da rade konstruktivno na pronalaženju rešenja koje neće štetiti građanima na terenu. Prethodno dogovoreni novi prelazi treba da budu otvoreni odmah kako bi se građanima olakšalo putovanje bez nepotrebne udaljenosti i odlaganja. Slobodan protok ljudi treba da bude osnovni deo normalizacije odnosa.

Uzajamno priznavanje diploma je stalo, što je dovelo do manjka vitalnog osoblja u ključnim javnim institucijama na jugu Srbije i na Kosovu, na primer, uključujući one koje se odnose na zdravstvo, obrazovanje, pravosuđe i šire, pristup uslugama. Ovo je najbolji primer posledica nesprovođenje onoga što je dogovoreno, i treba se rešiti bez daljeg odlaganja.

Na jugu Srbije postoji osećaj da je integracija albanske zajednice narušena napetim odnosima Beograda i Prištine. Plan integracije u sedam tačaka trebalo bi da bude prioritet za novu vladu Srbije, uključujući uključivanje albanskih predstavnika u njeno Koordinaciono telo za opštine Preševo, Bujanovac i Medveđa. Zabrinutost u vezi sa sprovođenjem popisa u Medveđi treba odmah da se reši i da se izvrši detaljna revizija procesa pasivizacije.

Mi, dole potpisani, u potpunosti podržavamo svaki proces koji može doneti novi zamajac i pozitivnu energiju i koji može koristiti građanima iz svih sfera života. Izgradnja poverenja je od suštinskog značaja za buduće odnose unutar i između zajednica.

Potpisnici:

  1. AKTIV
  2. Asocijacija žena Mitrovice za ljudska prava (MWAHR)
  3. Balkan Forum
  4. Beogradski centar za bezbednosnu politiku (BCBP)
  5. Budi Aktivan 16 Preševo
  6. Centar za zastupanje demokratske kulture (ACDC)
  7. Centar za mir i toleranciju (CPT)
  8. Centar za demokratiju i edukaciju – Preševska dolina
  9. Community building Mitrovica (CBM)
  10. Evropski centar za pitanje manjina Kosovo (ECMI)
  11. Evropski pokret Srbija (EMinS)
  12. Evropski fond za Balkan (European Fund for the Balkans)
  13. Fondacija BFPE za odgovorno društvo
  14. Građanske inicijative
  15. Glas Roma, Aškalija i Egipćana  (VoRAE)
  16. Humani Center Mitrovica
  17. Inicijativa mladih za ljudska prava Srbija
  18. Inicijativa mladih za ljudska prava Kosovo
  19. Jelena Lončar, Docentkinja, Univerzitet u Beogradu
  20. Junior Chamber International Prizren (JCI – Prizren)
  21. Kosovski centar za bezbednosne studije (KCSS)
  22. Kosovski Centar za Rodne Studije (The Kosovar Gender Studies Center)
  23. Kosova Info
  24. Komitet pravnika za ljudska prava (YUCOM)
  25. Medija centar Čaglavica
  26. NVO Integra
  27. Peer Educators Network (PEN)
  28. Pozitiv 365 Preševo
  29. Portal “Ministria e Lajmeve” Preševo
  30. Rahim Salihi, aktivista civilnog društva, Bujanovac
  31. Radio Goraždevac
  32. Radio Astra Prizren
  33. Radio Peć
  34. Sbunker
  35. TV Prizreni
  36. The Future Bujanovac
  37. Udruženje za nasleđe i kulturno stvaralaštvo – Preševo
  38. Vjollca Krasnići, Profesor, Univerzitet u Prištini
  39. Valon Arifi, aktivista civilnog društva
  40. Youth trails Preševo
  41. NVO Livrit Preševo
  42. Fond za humanitarno pravo Kosovo
  43. New Perspektiva

Poštovani novinari i novinarke, urednici i urednice, studenti i studentkinje novinarstva i poklonici pisane reči,

Posted on 6 октобра, 2022 by -

Pozivamo vas da napišete svoju priču o delu života koji oslikava stvarnost, bilo da je ona pozitivna ili izazovna, kroz prizmu multietničnosti na Kosovu i u Srbiji. Konkurs za medijsku nagradu traje do 31. decembra 2022, što znači da je na raspolaganju još tri meseca da se istraži i napiše priča o suživotu ljudi različitih nacionalnosti u Srbiji ili na Kosovu.

Inicijativa za mirne promene (PCi) je za 2022. godinu udvostručila iznos prve nagrade u obe kategorije (audio-vizuelni i pisani format) na 2.000 evra i radujemo se vašim prijavama.

Ako imate priču koja je napisana ranije, bilo kada u periodu od 1. januara 2022. do 31. decembra 2022, ispunjavate uslove da se prijavite za Medijsku nagradu 2.

Jedan od glavnih kriterijuma za uspešno prijavljivanje je da ove priče budu napisane na albanskom ili srpskom jeziku i da su objavljene zaključno sa 31. decembrom 2022. godine (najraniji datum objavljivanja mora da bude 1. januar 2022. godine). Za više informacija o kriterijumima za Medijsku nagradu pogledajte dokumenta u nastavku. Poziv za prijavljivanje je dostupan na engleskom, srpskom i albanskom jeziku.

Prijavljivanje se vrši onlajn popunjavanjem Google obrasca na linku: https://forms.gle/SHBtT7pVmm2unyZd8

Ukoliko imate pitanja, molimo vas da nam se obratite putem imejla na: media.award@peacefulchange.org.

Srećno!

Tim Inicijative za mirne promene (PCi)

Medijska nagrada Inicijative za mirne promene (PCi) na Kosovu i u Srbiji: Konkurs je otvoren!

Posted on 29 јула, 2022 by -

Award Ceremony Media Award 2021 Serbia

Inicijativa za mirne promene (PCi), već drugu godinu zaredom, sa zadovoljstvom poziva novinare, urednike, predstavnike medija i druge da podele sa nama svoje priče o multietničkom suživotu na Kosovu i u Srbiji. Prvobitna ideja za dodelu ove nagrade proizašla je iz niza Konsultativnih medijskih dijaloga, koji su okupili na jednom mestu više od stotinu najrelevantnijih novinara, urednika i medijskih stručnjaka sa Kosova i iz Srbije, kako bi porazgovarali o tome kako poboljšati medijsku scenu, posebno kada se izveštava o zajednicama jedni drugih.

Za 2022. godinu, Inicijativa za mirne promene je udvostručila prvu nagradu u obe kategorije (audio/vizuelni i pisani format) na 2,000 evra i željno iščekuje još više konkursnih prijava. Sve govori u prilog tome da će ovo postati tradicionalna godišnja nagrada.

Konkurs je otvoren do 31. decembra 2022. godine, a priče će ocenjivati stručni žiri koji će odabrati pobedničke priče i medijske kuće, pošto pobednici u obe kategorije osvajaju i nagradu za medijsku kuću u kojoj su priče prvobitno objavljene.

Za detaljne informacije o tome kako da se prijavite, kliknite na Uslove konkursa u nastavku, koji su dostupni na engleskom, srpskom i albanskom jeziku.

Samo priče objavljene od 1. januara 2022. do 31. decembra 2022. mogu ući u konkurenciju za medijsku nagradu. Da biste se prijavili na konkurs, kliknite na sledeći link: https://forms.gle/3XWBbGFMMJqBtiw47. Rok za prijavljivanje je 31. decembar 2022. godine.

Award Ceremony Media Award 2021 Serbia

Objavljen konkurs za drugu godišnju Medijsku nagradu Inicijative za mirne promene (PCi)

Posted on 20 септембра, 2022 by -

Press conference, a number of people gathered to watch the launch

Inicijativa za mirne promene (PCi) je na po prvi put održanom hibridnom događaju javno objavila konkurs za drugu godišnju Medijsku nagradu za multietnički suživot na Kosovu i u Srbiji na konferenciji za novinare, koja je istovremeno održana u Beogradu i u Prištini. Članovi dva žirija (nagrada se dodeljuje za medijski sadržaj i na albanskom i na srpskom jeziku) i neki od prošlogodišnjih dobitnika nagrade govorili su o značaju nagrade.

Članica žirija za srpski jezik, Jelena Obućina, rekla je da je nagrada odličan podsticaj kako za novinare tako i za medije da poklone više pažnje pričama o običnom životu i mirnom suživotu. Njena albanska koleginica iz Prištine, Violeta Oroši, složila se s tim uputivši poziv novinarima da ispričaju pozitivne priče koje postoje, ali koje retko pronalaze svoj put u medijskom prostoru.

Filip Švarm, urednik beogradskog nedeljnika Vreme, medijske kuće koja je prošle godine osvojila prvu nagradu, rekao je da je „u vreme opterećeno mračnim vestima, veoma važno pokazati život i saradnju između naroda“.

Ardiana Tači, dobitnica 1. nagrade za audiovizuelni format na albanskom jeziku, rekla je da je „dužnost medija na većinskom jeziku da izveštava o životu manjina”, kao što je ona učinila u svom nagrađenom radu. 

Inicijativa za mirne promene (PCi) ovom Medijskom nagradom ima za cilj da promoviše i nagradi medijski sadržaj sa Kosova i iz Srbije koji istražuje teme koje se odnose na suživot zajednica sa krajnjim ciljem da doprinese sužavanju sadašnjih narativa koji stvaraju podele. Poziv za prijavljivanje je  otvoren za priče objavljene u periodu između 1. januara i 31. decembra 2022. godine, a  prva nagrada u obe kategorije (audio/vizuelni i pisani format) iznosi 2.000 evra.     Za detaljnije informacije o tome kako da se prijavite, kliknite na link u nastavku o uslovima prijavljivanja na engleskom, srpskom i albanskom jeziku.

Da biste se prijavili, kliknite na link u nastavku: https://forms.gle/3XWBbGFMMJqBtiw47.

Rok za prijavu je 31. decembar 2022.

Press conference, a number of people gathered to watch the launch

NOVA MEDIJSKA NAGRADA NA KOSOVU I U SRBIJI // PRODUŽEN ROK ZA PRIJAVLJIVANJE

Posted on 17 августа, 2021 by -

PCi poziva sve novinare/ke, urednike/ce, predstavnike/ce medija i druge da podele sa name svoje članke, reportaže, price koje govore o multietničkoj koegzistenciji na Kosovu i u Srbiji. Ideja je potekla od Konsultativnog medijskog dijaloga koji je intergralni deo PCi programa na Balkanu.

Uz zahvalnost svima koji su se do sada prijavili za Medijsku nagradu, PCi ovim putem najavljuje produženje roka za prijavu za tri meseca. To znači da priče objavljene/emitovane od danas pa do 15. novembra takođe mogu da konkurišu za nagradu. Novi rok za podnošenje prijava je sada 16. novembar 2021. Prihvatljive su i priče koje sežu do 15. avgusta 2020. godine.

Razlog za produženje roka je da pokušamo da podstaknemo novinare da stvaraju medijske sadržaje koji istražuju pozitivne strane multietničkog suživota. Svi radovi poslati do sada i dalje se razmatraju, ali želimo da damo novinarima i urednicima dodatno vreme da nastave da istražuju i rade na pričama koje se kvalifikuju za Medijsku nagradu PCi-a. Srećno svima koji žele da konkurišu za nagradu.

Za detaljne informacije o konkursu i kako da se prijavite, pogledajte uslove koje možete naći na engleskom, albanskom i srpskom jeziku preko sledećih linkova:

Na konkurs mogu biti prijavljeni medijski sadržaji objavljeni između 15. novembra 2020. i 15. avgusta 2021. Poslednji dan za prijavljivanje je 16. novembra 2021 preko ovog linka: https://forms.gle/3XWBbGFMMJqBtiw47.