Teme: Građansko društvo i izgradnja mira

Serija Konsultativnih medijskih dijaloga (MCD) koje je organizovala Inicijativa za mirne promene (PCi) tokom protekle dve godine utvrdila je nekoliko oblasti zajedničkih potreba u medijskim prostorima Kosova i Srbije. Izazovi su duboki i izuzetno bitni. Strukturni problemi – kao što su teško finansijsko okruženje i stoga nedostatak resursa – ne mogu se rešiti preko noći. Postoje, međutim, razni koraci koji mogu odmah da se preduzmu kako bi se postojeći resursi unapredili i kako bi mediji dobili neophodne veštine za savremeno medijsko okruženje.

Ovo uključuje:

1. Pristupe vođene partnerstvom
2. Izgradnju poverenja kroz samoregulaciju
3. Razvijanje novih sposobnosti
4. Govoriti zajedničkim glasom

Pristup vođen partnerstvom

Realnost sa kojom se suočavaju mediji na Kosovu, u Srbiji i u ostalim zemljama Zapadnog Balkana zahteva pristup vođen partnerstvom koji smanjuje neke od izuzetno bitnih izazova sa kojima se suočavaju u smislu ograničenih resursa. Međutim, saradnja između novinara i medija na Kosovu i u Srbiji nije uobičajena praksa. Osim sporadičnih kontakata (obično na medijskim događajima), ne postoji sistematski pristup izgradnji uzajamno korisnih i održivih partnerstava.

Svrha takvih partnerstava je trostruka, a to su:

1. Šire izveštavanje – više obuhvaćenih pitanja;
2. Produbljeno izveštavanje – uključeno više različitih perspektiva/viđenja i izvora;
3. Proširenje dosega – više platformi na širem geografskom području i područje na maternjem jeziku reprodukuje sadržaj.

Postoje različiti modeli i strategije kako takva partnerstva mogu da se ostvare. To može da uključuje razmenu audio-zapisa, video-zapisa ili pisanih materijala ili osoblja, ili može da bude  zajednička produkcija/proizvodnja ili deljenje sadržaja. Iako postoje pozitivni primeri takvog partnerstva, oni su često ad hok i zavise od ličnih veza između urednika/rukovodstva medija. Ona takođe imaju tendenciju da se usmeravaju na politička dešavanja za razliku od priča usmerenih na čoveka.[1]

Da bi ilustrovali kako se takva partnerstva mogu strukturirati, razmotriti sledeće:

1. Deljenje sadržaja, posebno video/audio materijala i fotografija;
2. Zajedničke produkcije/proizvodnje, posebno za složene multimedijalne specijalne priloge (tematske članke/reportaže);
3. Razmena informacija, posebno u kriznim situacijama;
4. Zajednička provera činjenica podataka i priča.

Postoji nekoliko drugih oblasti u kojima se može razviti takva sistematska saradnja, uključujući, ali ne ograničavajući se na:

1. Razmena i/ili gostovanje novinara;
2. Stipendiranje – slično rezidencijalnim programima za pisce/autore;
3. Programi stažiranja i posmatranja i učenja na radnom mestu (Job shadowing) za novinare;
4. Zajednički napori da se prepoznaju „lažne vesti“ i spoljni uticaji (sistem uzbune za dezinformacije).

Izgradnja poverenja kroz samoregulaciju

Štampani mediji, (i neki onlajn medijski portali) na Kosovu i u Srbiji potpadaju pod okrilje saveta za štampu, koji su samoregulatorna tela koja rade u skladu sa etičkim kodeksima i profesionalnim smernicama zasnovanim na standardima Evropske unije. Savet za štampu Srbije i Savet za štampu Kosova su uključeni u udruženja evropskih saveta za štampu, ali ne sarađuju direktno. Imajući u vidu pitanja koja se odnose na govor mržnje i izveštavanje sa predrasudama na Kosovu i u Srbiji, sistematska saradnja između ova da saveta mogla bi da ima transformativni efekat na odnose.

Takva saradnja bi mogla da uključuje:

1. Periodične sastanke kako bi se naučilo o radu i kontekstu jedni drugih;
2. Obezbeđivanje materijala kao što su etički kodeksi na srpskom i albanskom jeziku;
3. Razmenu stručnog znanja, iskustava i resursa;
4. Uspostavljanje sastanaka Zajedničke komisije za žalbe u vezi sa kršenjem kodeksa. U organizaciji Srpskog saveta za štampu ako je kršenje u srpskim medijima i obrnuto;
5. Zajedničko reagovanje i javnu podršku, posebno tamo gde su žalbe usvojene, čime se gradi poverenje u proces;
6. Zajedničke događaje za novinare koji ciljaju govor mržnje, dezinformacije, itd.;

Razvijanje novih sposobnosti

Medijsko okruženje se brzo menja. Javljaju se nove pretnje, posebno u vezi sa dezinformacijama, ali i nove mogućnosti. Savremeno novinarstvo nesumnjivo zahteva nove veštine, posebno one koje se odnose na OSINT (istraživanje uz pomoć otvorenih izvora), društvene medije i analitiku podataka. Međutim, mogućnosti za profesionalni razvoj su ograničene. Novinarima nedostaje vremena i resursa da unaprede svoje sposobnosti, dok mediji imaju ograničene mogućnosti da ulažu u ljudski kapital. Da bi ostali bitni u savremenom dobu, novinari i mediji moraju da stvore resurse prilagođene korisnicima – zasnovane na proživljenom iskustvu – koji mogu da pomognu u usmeravanju svakodnevnog rada njihovih kolega i saradnika. Takvi resursi bi se idealno razvijali u saradnji sa odgovarajućim novinarskim udruženjima i akademskim institucijama.

Isto tako postoje i generacijski jazovi koji treba da se premoste. Dok su starije generacije novinara osposobljavane u drugačijem kontekstu, gde je nesumnjivo postojala veća svest i upoznatost sa pitanjima etnonacionalne raznolikosti, mlađe generacije novinara su odrasle u nešto drugačijem kontekstu. Mlađe generacije novinara su, međutim, više prilagođene drugim oblicima različitosti i novim trendovima u medijima. Pružajući mogućnosti za umrežavanje i druge vidove saradnje, novinari iz različitih sredina/profila mogu da unaprede svoje razumevanje i imaju veći pristup određenoj zajednici.

Govoriti zajedničkim glasom

Gotovo svi profesionalni mediji u Srbiji i na Kosovu se bore za opstanak. Zbog sve manje finansijskih sredstava i promene prioriteta donatora, mnogi profesionalni mediji su registrovani kao organizacije civilnog društva kako bi poboljšali ispunjavanje uslova prihvatljivosti. Drugi profesionalni mediji su otvorili svoje nevladine organizacije koje mogu da se prijave za finansiranje. Pozivi za podnošenje predloga imaju tendenciju da budu izuzetno komplikovani, često do te mere da mali mediji nemaju kapacitet da se prijave ili ispune uslove.

Podizanje svesti unutar donatorske zajednice o takvim pitanjima zahtevaće da se mediji na Kosovu, u Srbiji i na Zapadnom Balkanu angažuju u zajedničkom zagovaranju. Govoreći zajedničkim glasom, mediji mogu da pošalju snažnu i konstruktivnu poruku o svojim konkretnim potrebama. Takvo zagovaranje bi se takođe usredsredilo na načine raspodele, uključujući i kako da se prevaziđe klasični posrednički model u kojem mnoga finansijska sredstva ne ide direktno korisnicima.

Takvo zajedničko zagovaranje bi takođe ojačalo važnost uslovljavanja slobode medija na putu ka pristupanju Evropskoj uniji. Fokusiraće se na pitanja finansijske i vlasničke transparentnosti na medijskim scenama Kosova i Srbije, istovremeno naglašavajući važnost bezbednosti novinara i njihove mogućnosti da rade u okruženju bez političkog uplitanja. Štaviše, to bi naglasilo važnu ulogu koju mediji imaju u podržavanju demokratije i vladavine prava. Skretanjem pažnje na konkretna pitanja, slobodni mediji predstavljaju suštinski deo odgovornosti i transparentnosti, istovremeno prenoseći zabrinutosti i potrebe građana.

[1] Na svakom od osam Konsultativnih medijskih dijaloga (MCD) istaknuto je da u velikoj meri nedostaju takve priče od medija i sa Kosova i iz Srbije. Na osnovu ideja predstavljenih na Konsultativnim medijskim dijalozima, Inicijativa za mirne promene (PCi) uvela je  specijalnu nagradu za takav medijski sadržaj i  dve godine zaradom dodelila godišnju nagradu.