Tip: Joint statement

Obnavljanje posvećenosti ka cilju mira

Posted on 26 октобра, 2023 by -

renewing commitments to peace

Organizacije civilnog društva sa Kosova i iz Srbije ponovili su svoju posvećenost aktivnom radu na normalizaciji odnosa u celom regionu, posebno izgradnji odnosa i saradnje u skladu sa principima člana 6 nedavnog plana puta za normalizaciju, kroz koji su se strane dogovorile da prodube buduću saradnju u različitim oblastima.

Nasilni događaj 24. septembra snažno je uticao na odnose unutar, i između Kosova i Srbije, u vreme kada su oni već bili u silaznoj putanji.

Narativ podele – koji proizlazi iz politike, medija i drugih mesta – podstiče tenzije, posebno između samih zajednica koje podnose teret sukoba.

Osećaj nesigurnosti prožima zajednice na veoma različite i snažne načine. Svi se bave rešavanjem posledica krize, umesto uzroka. Sećanja na prošlost se prožimaju kroz realnosti sadašnjice.

Cena koja se plaća zbog krize je očiglednija nego ikad. Mnogi su navodno već otišli – ili planiraju da odu – ne samo sa severa Kosova, već iz celog regiona.

U takvom kontekstu, važnije je nego ikada da nastojimo da razumemo kako različite zajednice u svom svakodnevnom životu doživljavaju kontekst koji se brzo menja. Ovo je bitno i da se ublaže negativni uticaji i spasu pozitivne stvari koje i dalje postoje dok se ponovo vraća i izgrađuje poverenje.

Napredak nije moguć kada ljudi osećaju nesigurnost ili neizvesnost u budućnost; kada postoji sumnja i oklevanje šta će se dogoditi sutra. Moramo da izgradimo čvrste temelje na kojima može da se izgradi prosperitetna budućnost. Iako će biti sumnji i oklevanja da je takav pravac beskoristan, mi čvrsto verujemo da ne postoji mnogo alternativa.

U takvim trenucima, smatramo da je veoma važno da ponovimo svoju posvećenost miru i izgradnji bolje budućnosti. Posvećeni smo tome da Kosovo i Srbija budu najbolja mesta za život, posebno za buduće generacije.

Oružano rešavanje sukoba ne sme da bude alternativa dijalogu, bez obzira koliko bi to moglo da potraje. Moramo da slušamo jedni druge i razvijamo zajedničke inicijative za transformaciju našeg društva.

Od presudne je važnosti da se ljudi zajedno suprotstave narativima koji stvaraju sukobe i ostanu otvoreni novim kanalima komunikacije i novim izvorima informacija. Bez obzira na izazove i neuspehe, ostajemo posvećeni tom pravcu.

Mi smo akteri građanskog društva posvećeni aktivnom radu na normalizaciji odnosa u celom regionu. Pozivamo vlasti na svim nivoima da podrže korake za izgradnju veza i saradnje unutar i između građana Kosova i Srbije u skladu sa uslovima i duhom nedavne mape puta za normalizaciju odnosa – posebno shodno članu 6, kojim su se strane saglasile da prodube buduću saradnju u različitim oblastima. Osuđujemo svaki jezik koji stvara sukobe, posebno kada je usmeren na one koji su posvećeni izgradnji čvršćih veza između Srbije i Kosova.

Obavezujemo se da učinimo sve što je moguće da povratimo poverenje – jedni u druge, u naše institucije i u naše međunarodne partnere. Posvećeni smo stvaranju boljeg okruženja i šireg prostora u kom mogu da se unaprede odnosi među zajednicama za dobrobit svih građana u Srbiji i na Kosovu.

Potpisnici

  1. Aktiv
  2. Artpolis 
  3. Centar za mir i toleranciju
  4. Community building Mitrovica (CBM)
  5. Fondacija BFPE za odgovorno društvo (BFPE)
  6. Fondacija Heartefact fond, Beograd
  7. Gorazdevac Media Group
  8. Institut za javna istraživanja, Gračanica
  9. Kosovski institut pravde
  10. Komitet pravnika za ljudska prava (YUCOM)
  11. Local Peace, Leposavic
  12. Livrit Creative Center
  13. New Perspektiva, Kosovo
  14. Nova društvena inicijativa (NSI), Severna Mitrovica
  15. Peer Educators Network
  16. Rahim Salihi, aktivista civilnog društva
  17. Vljolca Krasnići, Univerzitet Priština
  18. Glas Roma, Aškalija i Egipćana
  19. Inicijativa mladih za ljudska prava na Kosovu
  20. Inicijativa mladih za ljudska prava u Srbiji

Perspektive mladih o miru u Srbiji

Posted on 26 октобра, 2023 by -

logo background dark yellow

Organizacije civilnog društva iz Srbije, potpisale su zajedničku izjavu kojom pozivaju organe vlasti i medjunarodnu zajednicu da preduzmu korake kako bi se osiguralo veće učešće mladih u procesu donošenja odluka i izgradnji mira u skladu sa principima rezolucije 2250 Ujedinjenih nacija „Mladi, mir i bezbednost“.

Izjava se takodje osvrće na desetogodišnjicu Plana od sedam tačaka za integraciju Albanaca i naglašava važnost uključivanja perspektive mladih kako bi se ispunile obaveze iz plana.

Izjavu u celosti prenosimo ispod:

Angažovanje mladih na jugu Srbije

Mi, dole potpisani, pozivamo da se preduzmu veći koraci da se obezbedi učešće mladih u procesu odlučivanja i izgradnje mira na jugu Srbije, u skladu sa duhom i principima Rezolucije 2250 Saveta bezbednosti UN o mladima, miru i bezbednosti.

Demografska kriza koja utiče na zajednice širom Srbije i Zapadnog Balkana je pre svega pitanje mladih; onih koji se odlučuju da napuste svoje domove jer ne vide nikakvu održivu budućnost. Da bi razumeli uzroke – i potencijalna rešenja – ovog problema, moramo saslušati mlade.

Deset godina od Plana od sedam tačaka koji se odnosi na albansku zajednicu na jugu Srbije, čvrsto verujemo da je vreme da uključimo glasove mladih, kako bi se obezbedilo ispunjavanje obaveza koje su njim preuzete. Neuspeh u rešavanju pitanja vezanih za integraciju podjednako pogađa sve zajednice.

Mnoge oblasti obuhvaćene planom utiču na mlade ljude, posebno one koje se odnose na ekonomski oporavak; obrazovanje, kulturu i medije; i mere bezbednosti i izgradnju poverenja.

Iako pozdravljamo nedavne napore da se plan i njegova primena podmlade, smatramo da se napredak može ubrzati samo ako saslušamo gledišta i viziju mladih ljudi, u vezi sa rešavanjem otvorenih pitanja na jugu Srbije.

Što se tiče privrede, kao primer visoke stope nezaposlenosti mladih nastavljaju da primoravaju ljude da traže mogućnosti za zapošljavanje drugde; ovo je problem koji je dodatno usložnjen odsustvom napretka u priznavanju diploma. Svaki plan za revitalizaciju privrede juga Srbije mora u svom središtu imati mlade ljude.

Energija i kreativnost svojstvena mladima znači da oni predstavljaju nezaobilazni element svakog napretka u oblastima obrazovanja, kulture i medija. Jezik ostaje ključna prepreka za integraciju, a mi ćemo nastojati da radimo, kroz strukture formalnog i neformalnog obrazovanja, na pronalaženju održivih rešenja.

Iskustva ovde i drugde pokazuju da mladi ljudi imaju potrebnu hrabrost i smelost da se uhvate u koštac sa nasleđem iz prošlosti i izgrade samopouzdanje za dobrobit budućnosti. Time što se suprotstavljamo govoru mržnje i retorici koja stvara podele, zapravo iznosimo svoju posvećenost smanjenju tenzija, gde god da izbiju na površinu, i osporavanju načina na koji različite zajednice govore jedna o drugoj. Sportom, umetnošću, kulturom ili drugim sredstvima, istražićemo načine da okupimo mlade ljude iz različitih zajednica. Već ima pregršt pozitivnih primera koje ćemo proslaviti i podeliti.

Pošto Koordinaciono telo za opštine Preševo, Bujanovac i Medveđa sada već ima svoje novo rukovodstvo, verujemo da je ovo važan trenutak da prigrlimo nove pristupe u rešavanju izazova sa kojima se suočavaju sve zajednice na jugu Srbije.

Takođe pozdravljamo novoformirani Nacionalni savet Albanaca (NSA) i nadamo se da će njegov mandat biti iskorišćen za eksplicitno unapređenje interesa mladih na jugu Srbije; ne samo u vezi sa Planom od sedam tačaka, već i na polju kulture, obrazovanja, informisanja i službene upotrebe jezika i pisma. Pozivamo sve političke aktere da se konstruktivno angažuju sa NSA-om i njegovim rukovodstvom.

Na kraju, pozivamo međunarodnu zajednicu, posebno Organizaciju za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS), da se aktivno konsultuje sa mladim aktivistima i civilnim društvom koje zastupa mlade, kako bi osigurala da se njihove potrebe i zabrinutosti uključe u rasprave o jugu Srbije.

Predugo se govori o mladim ljudima na jugu Srbije, ali se sa njima retko razgovara. Znamo iz prve ruke sa kakvim se izazovima mladi ljudi suočavaju i spremni smo da predložimo rešenja koja će osigurati da se što veći broj njih odluči da ostane na jugu Srbije i tu izgradi dom, pun života, za sebe i svoje porodice.

  1. Urduženje mladih “Naš svet, naša pravila”
  2. Udruženje “Livrit”
  3. Udruženje “Beyond”
  4. Udruženje “Budi aktivan 16”
  5. Građanske inicijative
  6. Inicijativa mladih za ljudska prava Srbija
  7. Udruženje “Erudita”
  8. Hanapress.net
  9. Udruženje Romkinja Bujanovac
  10. Udruženje “The Future”
  11. Omladinski centar za promene
  12. Info Wiki
  13. Agreenment
  14. Qendra B

Stajemo u odbranu različitih stavova i slobode izražavanja

Posted on 18 августа, 2023 by -

Mi, dole potpisani, najoštrije osuđujemo sva dela zastrašivanja uperena prema Sofiji Todorović, programskoj direktorki Inicijative mladih za ljudska prava u Srbiji.

Posebno smo duboko zabrinuti zbog grafita koji su osvanuli nadomak zgrade u kojoj živi gđa Todorović. Izuzetno je važno da nadležni organi hitno istraže ovakva pitanja. Niko ne sme biti izložen pretnji fizičkim nasiljem.

Svi građani moraju da imaju pravo da otvoreno izraze svoje stavove o svim pitanjima, bez straha od odmazde ili posledica. Ovo se takođe odnosi i na pitanje statusa Kosova.

Normalizacija odnosa između Kosova i Srbije može se postići samo putem otvorenog i održivog dijaloga, u kome izražavanje neslaganja čini suštinski deo.

Više od jedne decenije, vlade na Kosovu i u Srbiji su uključene u dijalog Beograda i Prištine, postižući kompromise kroz lično angažovanje, uz posredovanje EU.

Nedavni sporazum između Kosova i Srbije je izraz ponovne posvećenosti nastavku razgovora i pronalaženju rešenja koja mogu doneti koristi svim zajednicama. Iako je došlo do naglog porasta tenzija, čvrsto verujemo da se samo kroz dijalog može postići deeskalacija i postaviti temelji napretka.

Bez obzira na svoje stavove o statusu Kosova, svako bi trebalo da bude u stanju da ih izrazi otvoreno i slobodno. Pokušaji da se ućutkaju glasovi poput onih gđe Todorović́ moraju biti naširoko osuđeni.

Jasno iskazivanje vizije u vezi sa normalizacijom odnosa između Kosova i Srbije iziskuje glasove koji su spremni i sposobni da kažu istinu onima na vlasti. U odsustvu konsenzusa, još je važnije stvoriti bezbedne prostore gde se mogu predlagati ideje i čuti različiti stavovi.

Gušenje alternativnih perspektiva – posebno putem jasnih pretnji – na kraju će naneti štetu ne samo odnosima između Kosova i Srbije, već i evoluciji demokratije.

Solidarišemo se sa gospođom Todorović i ostajemo posvećeni vođenju debate o pitanjima koja izazivaju tenzije unutar i između Kosova i Srbije, u cilju pronalaženja rešenja koja mogu doneti koristi svim zajednicama.

Potpisnici

  1. Aktiv
  2. Belgrade Centre for Security Policy (BCSP)
  3. Centar za demokratiju i edukaciju – Dolina, Bujanovac
  4. Građanske inicijative
  5. Community Building Mitrovica
  6. Fondacija BFPE za odgovorno društvo (BFPE)
  7. Kosovski institut pravde
  8. Lawyers’ Committee for Human Rights (YUCOM)
  9. Local Peace
  10. Portal „Lugina Lajm“ – Bujanovac
  11. Nova društvena inicijativa
  12. Prof Vjolca Krasnići, Univerzitet u Prištini
  13. Glas Roma, Aškalija i Egipćana (VoRAE)
  14. Inicijativa mladih za ljudska prava – Kosovo (YIHR KS)
  15. Rahim Saljihi, aktivista građanskog društva, Bujanovac
  16. Ramadan Iljazi, Kosovski centar za bezbednosne studije (KCSS)

Osude napada na akademske slobod

Posted on 23 марта, 2023 by -

demonstration in support of Jelena Lončar, Stefan Surlić, and Marko Veković

Inicijativa za mirne promene (PCi) najoštrije osuđuje pretnje upućene akademskom osoblju Fakulteta političkih nauka Univerziteta u Beogradu u Srbiji.

Photo: Twitter/@parun_

Solidarni smo sa našim kolegama i koleginicama Jelenom Lončar, Stefanom Surlićem i Markom Vekovićem koji su pokazali veliku hrabrost i odlučnost u pokušajima da se žigošu kao „izdajnici“.

Takvo zastrašivanje predstavlja fundamentalni napad na akademske slobode. Od najveće važnosti je da akademska zajednica bude slobodna da stiče znanja i istražuje ideje bez straha za svoju sigurnost ili bezbednost. Ohrabreni smo podrškom i solidarnošću koja im je pružena sa svih strana.

Istraživanje koje je svako od njih preduzeo doprinelo je razumevanju odnosa unutar i između Kosova i Srbije. Oni su negovali vitalne veze koje su produbile razumevanje percepcija različitih zajednica i istraživali teme koje osvetljavaju neke od savremenih izazova sa kojima se suočavaju Kosovo i Srbija.

Iz ovih razloga, Inicijativa za mirne promene je podržala akademsku razmenu između Fakulteta političkih nauka Univerziteta u Beogradu i Filozofskog fakulteta Univerziteta u Prištini, kao deo projekta „Jačanje lokalnih glasova za pravičan razvoj“ (ALVED) koji finansira Vlada Ujedinjenog Kraljevstva.

Njihovo istraživanje ima za cilj da usmerava i inspiriše drugo akademsko osoblje koje želi da bude slobodno da sledi svoje akademske interese bez straha od odmazde. Akademska zajednica trebalo bi da se bavi debatom i neslaganjem, bez obzira koliko je tema osetljiva, a ne autocenzurom koja proizilazi iz zabrinutosti o tome šta će njihove kolege misliti.

Tamo gde se takvi incidenti ne osuđuju, oni se prećutno podržavaju. Upravo zato je dužnost svih organa vlasti da izraze svoje protivljenje takvim delima i da osiguraju da su ona detaljno istražena. Svi učinioci takvih dela treba da budu izvedeni pred lice pravde.

Nastavićemo da podržavamo sve one koji žele da unaprede razumevanje između onih na Kosovu i u Srbiji, jer budućnost naših zajednica zavisi od produbljivanja našeg znanja jedni o drugima.

Sa sporazuma na mir

Posted on 14 марта, 2023 by -

Organizacije građanskog društva sa Kosova i iz Srbije zajedno naglašavaju značaj izgradnje dobre volje i poverenja kako bi politički sporazumi pustili koren i bili na dobrobit društva.

Takozvani status kvo vodi zajednice put sukoba, produbljujući podele i ukorenjujući patnju. Ljudi ne znaju gde stoje, niti šta mogu da očekuju od svojih društava. Jedina predvidljivost su frustracija i razočaranje.

Narativ diplomatije prinude – taj sporazum koji nam se nameće – samo podriva osećaj da će se primena dogoditi u dobroj nameri. Moramo da budemo u stanju da verujemo da su zainteresovane strane posvećene svom procesu iz pravih razloga. One moraju da se zauzmu za obaveze koje preuzimaju u naše ime.

Dvosmislenost više ne može da bude konstruktivna. Neizvesnost rađa neizvesnost. Ljudi ne znaju kako će prelazak na sledeću fazu uticati na njihove svakodnevne konkretne potrebe, uključujući posledice po njihove poslove i pristup uslugama. Ovo nije prosto samo pitanje transparentnosti. Donosioci odluka moraju da budu proaktivni u rešavanju legitimnih zabrinutosti građana, istovremeno naglašavajući prednosti koje se mogu i moraju shvatiti.

Svaki sporazum takođe mora da bude podržan posebnim garancijama. Da bi se stvorila sigurnost u i za budućnost, koraci napred moraju da budu nepovratni. Moramo prestati da živimo u ciklusu integracije i dezintegracije. Ljudi moraju da imaju samopouzdanje da ulažu u sebe i svoje karijere, a na kraju i u svoje zajednice.

Mnogi ljudi već osećaju da sistem ne radi za njih. Reforme koje se bave osnovnim potrebama, uključujući borbu protiv korupcije i razvoj efikasnog pravosudnog sistema, ne rešavaju se na efikasan način. Glasovi građana nisu jaki koliko bi trebalo da budu u javnoj politici, a mogućnost izgradnje građanskih saveza je ugrožena. Pitanja od interesa za javnost su politizovana tako da ih građansko društvo ne može iznositi.

Narativi među političarima i u medijima prečesto naglašavaju razliku i odvojenost. Opipljiv rezultat je spoljna migracija, koja dodatno iscrpljuje ljudski kapital u našim društvima od kojeg zavisimo. Umesto toga, želimo da živimo u društvima koja slave različitost i vide je kao snagu. Poverenje među ljudima je neophodan uslov da se prevaziđu prepreke sa kojima se naše zajednice suočavaju dugi niz godina.

Dok će integracija u evropski prostor okončati neke od podela koje vidimo danas, reforma se mora sprovoditi kao cilj sama po sebi, a ne samo kao sredstvo za ulazak u EU. Dijalog je od suštinske važnosti, ali nedovoljan deo ovog putovanja. On mora biti dopunjen komplementarnim procesima koji transformišu odnose unutar i između zajednica i postavljaju temelje za mirnu i prosperitetnu budućnost. Bez toga rizikujemo da ponovimo greške i propuštene prilike iz protekle decenije i više.

Potpisnici

  1. Aktiv
  2. Centar za mir i toleranciju (CPT)
  3. Centar za demokratiju i edukaciju – Dolina
  4. Community building Mitrovica
  5. Glas Roma, Aškalija i Egipćana (VoRAE)
  6. Inicijativa mladih za ljudska prava (YIHR) – Kosovo
  7. Incijativa mladih za ljudska prava (YIHR) – Srbija
  8. Livrit Preševo
  9. Local Peace, Leposavić
  10. Lugina Lajm Portal, Bujanovac
  11. Medija Centar Čaglavica
  12. Nova društvena inicijativa (NSI)
  13. Profesor Vjolca Krasnići, Univerzitet u Prištini
  14. Radio Goraždevac
  15. Radio Astra
  16. Radio Peja
  17. TV Prizreni

Glas žena za mir u Srbiji i na Kosovu

Posted on 8 марта, 2023 by -

Glas zena

Na Međunarodni dan žena, civilno društvo sa Kosova i iz Srbije ujedinjeno je u pozivima za veće učešće žena u procesu normalizacije. Potpisnici su takođe izrazili zabrinutost zbog neuspeha da se rodno-specifična razmatranja uključe u različite sporazume o dijalogu, a posebno u Sporazum o putu normalizacije između Kosova i Srbije.

Povodom obeležavanja Međunarodnog dana žena, 8. marta, mi dole potpisani pozivamo da se više ženskih glasova uključi u proces normalizacije odnosa između Kosova i Srbije.

Rezolucija 1325 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija (UN) posebno prepoznaje važnu ulogu koju žene imaju u promovisanju mira. Štaviše, Rezolucija 1325 takođe poziva na ravnopravno učešće žena u procesima izgradnje mira.

Globalna studija o Rezoluciji 1325 Saveta bezbednosti UN utvrdila je da je učešće žena dovelo do 20% veće mogućnosti da mirovni sporazum traje dve godine, i 35% veće mogućnosti da on traje petnaest godina.

Stoga, pozivamo na sadržajnije učešće žena u pregovorima koji se tiču odnosa između Beograda i Prištine. U više od jedne decenije razgovora u sklopu Dijaloga, vrlo malo žena je dobilo priliku da se uključi u proces.

Takođe smo zabrinuti zbog neuspeha da se rodno-specifična razmatranja uključe u različite sporazume o dijalogu i, posebno, u Sporazum o putu normalizacije između Kosova i Srbije. Postoji potreba za boljim uključivanjem rodne perspektive, kako bi se osiguralo da svaka odluka doneta u okviru procesa dijaloga, uzima u obzir specifične potrebe i zabrinutosti žena.

Žene i ženske grupe – bilo iz građanskog društva, poslovne zajednice, politike, akademske zajednice ili bilo koje druge sfere – donose posebne veštine i uvide, od koristi celokupnom procesu izgradnje mira. Takvi glasovi su takođe od vitalnog značaja za dugoročnu održivost svakog sporazuma postignutog između Srbije i Kosova.

Ako žene nastave da budu isključene iz procesa normalizacije, onda će to ići na štetu kako Srbije tako i Kosova, i samim tim na štetu izraženih ciljeva Evropske unije i njenih država članica.

Potpisnici

  1. AKTIV
  2. Belgrade Centre for Security Policy (BCSP)
  3. Center for Peace and Tolerance (CPT)
  4. Community Building Mitrovica (CBM)
  5. Centar for Democracy and Education – Valley
  6. European Fund for the Balkans
  7. European Movement in Serbia
  8. Human Rights Council – Bujanovac
  9. Dr. Jelena Lončar, Academic
  10. Lawyers’ Committee for Human Rights (YUCOM)
  11. Livrit Presevo
  12. Media Center Caglavica
  13. New Social initiative, Mitrovica (NSI)
  14. New Perspektiva
  15. NGO Be active 16
  16. Peer Educators Network (PEN)
  17. Qendra Kosovare për Studime të Sigurisë
  18. Radio Gorazdevac
  19. Radio Astra
  20. Radio Peja
  21. Rahim Salihi, Civil Society Activist, Bujanovac
  22. TV Prizreni
  23. Valon Arifi, Civil Society Activist
  24. Violeta Haxholli, Kosova Democratic Institute
  25. Voice of Roma, Ashkali and Egyptians
  26. Professor Vjollca Krasniqi, University of Prishtina
  27. Youth Initiative for Human Rights – Kosovo (YIHR KS)
  28. Youth Initiative for Human Rights – Serbia (YIHR Serbia)

Vreme je za nove konstruktivne glasove

Posted on 21 децембра, 2022 by -

picture from kosovo

Nakon sastanka u Gračanici, grupa organizacija civilnog društva sa Kosova i iz Srbije usvojila je sledeću zajedničku izjavu pozivajući na nove konstruktivne glasove – glasove koji gledaju u budućnost, istovremeno prepoznajući prošlost; glasove koji odlučno tragaju za partnerstvima i koalicijama mimo crvenih linija koje bi trebalo da ih definišu; glasove koji javno ustaju protiv ponižavajuće retorike i retorike koja izaziva podele.

Stalni ciklus eskalacije i deeskalacije u odnosima između Kosova i Srbije odraz je neuspeha političke mašte.

Energija uložena u suočavanje sa najnovijom krizom odvlači pažnju od hrpe gorućih pitanja koja neposredno utiču na svakodnevni život građana kako u Srbiji, tako i na Kosovu.

Već postoji trend da ljudi napuštaju Srbiju i Kosovo i ostale delove Zapadnog Balkana, posebno mladi. Kako se podižu nove barikade, tako se pakuju nove torbe. Vrlo malo njih će se verovatno vratiti. Budućnost naših zemalja će se živeti negde drugde.

Mnoge grupe koje se smatraju izvan spektra dijaloga Beograda i Prištine su fundamentalno ignorisane. Romska zajednica, na primer, je marginalizovana i u Srbiji i na Kosovu.

Sa izgledima da će nasilje biti izraženije nego što je to bio slučaj u celoj deceniji, vreme je da se čuju novi konstruktivni glasovi – glasovi koji gledaju u budućnost, istovremeno prepoznajući prošlost; glasovi koji odlučno tragaju za partnerstvima i koalicijama mimo crvenih linija koje bi trebalo da nas definišu; glasovi koji javno ustaju protiv ponižavajuće retorike i retorike koja izaziva podele.

Mi, dole potpisani, nastojimo da održimo kanale komunikacije koji smanjuju mogućnost nesporazuma i dezinformacija. Prečesto smo razgovarali a da nismo razumevali jedni druge, insistirajući na važnosti jednog mišljenja, istovremeno potcenjujući ili potpuno ignorišući postojanje drugog.

Mislimo da razumemo detalje problema, ali ne uspevamo da razmotrimo kako ga razumeju ili vide druge zajednice. Svi treba da budemo posvećeni tome da slušamo otvorenih ušiju i otvorenog uma.

Samo kada počnemo da delimo perspektive i percepcije naših zajednica možemo zakoračati ka zajedničkom putu ka budućnosti. Mnogi problemi sa kojima se suočavaju naše zajednice su skoro identični, ali mi retko prepoznajemo ovu činjenicu.

Ako je ikada bilo vreme za solidarnost u poslednjoj deceniji, onda je to upravo sada. Rat u Ukrajini je bolan podsetnik na mračnu realnost rata, iako nasleđe našeg ostaje i dalje nadohvat ruke.

Ako je ikada bilo vreme za solidarnost u poslednjoj deceniji, onda je to upravo sada. Rat u Ukrajini je bolan podsetnik na mračnu realnost rata, iako nasleđe našeg ostaje i dalje nadohvat ruke.

Budućnost Kosova i Srbije neizbežno su isprepletane, a sporazum o normalizaciji odnosa predstavlja presudan prvi korak u izgradnji boljeg sutra. Međutim, on je samo prvi korak.

Potpisnici
  1. Centar za zastupanje demokratske kulture (ACDC)
  2. Aktiv
  3. Balkan Forum
  4. Beogradski Centar za bezbednosnu politiku (BCBP)
  5. Centar za demokratiju i edukaciju – Preševska dolina
  6. Centar za interdisciplinarne studije Balkana
  7. Centar za mir i toleranciju (CPT)
  8. Community building Mitrovica (CBM)
  9. Građanske inicijative
  10. Evropski fond za Balkan (European Fund for the Balkans)
  11. Fondacija BFPE za odgovorno društvo (BFPE)
  12. Forum za razvoj i multietničku saradnju (FDMC)
  13. Goraždevac Medijska grupa
  14. Institut za teritorijalni ekonomski razvoj (InTer)
  15. Jelena Lončar, Docentkinja, Univerzitet u Beogradu
  16. Kosovski centar za bezbednosne studije (KCSS)
  17. Komitet pravnika za ljudska prava (YUCOM)
  18. Local Peace, Leposavic
  19. Milan Antonijević, Advokat
  20. NVO New Perspektiva
  21. Nova društvena inicijativa (NSI)
  22. NVO Integra
  23. NVO Budi Aktivan 16, Preševo
  24. NVO Livrit, Preševo
  25. Peer Educators Network (PEN)
  26. Rahim Salihi, aktivista civilnog društva
  27. Radio Peja
  28. Radio Astra, Prizren
  29. RTV KIM
  30. TV Prizreni, Prizren
  31. Valon Arifi, aktivista civilnog društva
  32. Glas Roma, Aškalija i Egipćana (VoRAE)
  33. Valon Arifi, aktivista civilnog društva
  34. Inicijativa mladih za ljudska prava Kosovo
  35. Inicijativa mladih za ljudska prava Srbija