Tip: PCi vesti

Građani ne smeju da budu taoci dijaloga Beograda i Prištine

Četrdeset organizacija civilnog društva, aktivista i medija sa Kosova i iz Srbije izražava svoju duboku zabrinutost zbog uticaja koji nedostatak napretka u dijalogu Beograda i Prištine ima na lokalne zajednice.

Imajući u vidu nedavne izveštaje EU i razvoj događaja na terenu, mi dole potpisani smo zabrinuti zbog uticaja nedostatka napretka u dijalogu Beograda i Prištine na lokalne zajednice u Srbiji i na Kosovu. Građani na terenu najviše pate od prisustva tenzija i nepoverenja. Sve strane stoga moraju odustati od zapaljive retorike koja preti i šteti odnosima unutar i između zajednica. Nejasnoće se moraju smanjiti kroz transparentnost i odgovornost. Svim građanima mora biti jasno šta je dogovoreno, a sam proces dijaloga mora se približiti samim građanima koji su njime pogođeni.

Scene dočeka patrijarha Srpske pravoslavne crkve Porfirija na ulicama Prizrena šalju pozitivnu poruku međusobnog poštovanja i mirnog suživota; slike i osećanja koja ulivaju nadu u budućnost odnosa unutar i između Srbije i Kosova. Pohvaljujemo sve strane za njihov konstruktivan pristup – posebno predsednika opštine Peć, Gazmenda Muhadžerija, koji je prisustvovao ustoličenju – i nadamo se da se na ovim temeljima mogu graditi dalji odnosi.

Međutim, takođe pozivamo na opipljiv napredak u mnogim drugim područjima. Na Kosovu postoji suštinski nedostatak dijaloga i saradnje kroz izabrane institucije. Poslanici Srpske liste ne uspevaju da predstavljaju potrebe zajednice kosovskih Srba. Kontinuirano odsustvo njihovih poslanika iz Skupštine Kosova znači da njihovi birači i svakodnevni problemi sa kojima se suočavaju nisu efikasno predočeni. Pozivamo na hitan povratak Srpske liste i aktivno učešće.

Mnogi sporazumi se danas jedva pominju. Glavni most u Mitrovici i dalje je zatvoren za saobraćaj, uprkos velikim investicijama EU. Obe strane treba da se angažuju na rešavanju demarkacije Severne Mitrovice koja je omela proces ponovnog otvaranja. Moraju se preduzeti dodatni koraci kako bi se osiguralo da most služi kao inkluzivan i zajednički prostor koji povezuje ljude sa obe strane reke Ibar.

Što se tiče pitanja registarskih tablica, sve strane treba da rade konstruktivno na pronalaženju rešenja koje neće štetiti građanima na terenu. Prethodno dogovoreni novi prelazi treba da budu otvoreni odmah kako bi se građanima olakšalo putovanje bez nepotrebne udaljenosti i odlaganja. Slobodan protok ljudi treba da bude osnovni deo normalizacije odnosa.

Uzajamno priznavanje diploma je stalo, što je dovelo do manjka vitalnog osoblja u ključnim javnim institucijama na jugu Srbije i na Kosovu, na primer, uključujući one koje se odnose na zdravstvo, obrazovanje, pravosuđe i šire, pristup uslugama. Ovo je najbolji primer posledica nesprovođenje onoga što je dogovoreno, i treba se rešiti bez daljeg odlaganja.

Na jugu Srbije postoji osećaj da je integracija albanske zajednice narušena napetim odnosima Beograda i Prištine. Plan integracije u sedam tačaka trebalo bi da bude prioritet za novu vladu Srbije, uključujući uključivanje albanskih predstavnika u njeno Koordinaciono telo za opštine Preševo, Bujanovac i Medveđa. Zabrinutost u vezi sa sprovođenjem popisa u Medveđi treba odmah da se reši i da se izvrši detaljna revizija procesa pasivizacije.

Mi, dole potpisani, u potpunosti podržavamo svaki proces koji može doneti novi zamajac i pozitivnu energiju i koji može koristiti građanima iz svih sfera života. Izgradnja poverenja je od suštinskog značaja za buduće odnose unutar i između zajednica.

Potpisnici:

  1. AKTIV
  2. Asocijacija žena Mitrovice za ljudska prava (MWAHR)
  3. Balkan Forum
  4. Beogradski centar za bezbednosnu politiku (BCBP)
  5. Budi Aktivan 16 Preševo
  6. Centar za zastupanje demokratske kulture (ACDC)
  7. Centar za mir i toleranciju (CPT)
  8. Centar za demokratiju i edukaciju – Preševska dolina
  9. Community building Mitrovica (CBM)
  10. Evropski centar za pitanje manjina Kosovo (ECMI)
  11. Evropski pokret Srbija (EMinS)
  12. Evropski fond za Balkan (European Fund for the Balkans)
  13. Fondacija BFPE za odgovorno društvo
  14. Građanske inicijative
  15. Glas Roma, Aškalija i Egipćana  (VoRAE)
  16. Humani Center Mitrovica
  17. Inicijativa mladih za ljudska prava Srbija
  18. Inicijativa mladih za ljudska prava Kosovo
  19. Jelena Lončar, Docentkinja, Univerzitet u Beogradu
  20. Junior Chamber International Prizren (JCI – Prizren)
  21. Kosovski centar za bezbednosne studije (KCSS)
  22. Kosovski Centar za Rodne Studije (The Kosovar Gender Studies Center)
  23. Kosova Info
  24. Komitet pravnika za ljudska prava (YUCOM)
  25. Medija centar Čaglavica
  26. NVO Integra
  27. Peer Educators Network (PEN)
  28. Pozitiv 365 Preševo
  29. Portal “Ministria e Lajmeve” Preševo
  30. Rahim Salihi, aktivista civilnog društva, Bujanovac
  31. Radio Goraždevac
  32. Radio Astra Prizren
  33. Radio Peć
  34. Sbunker
  35. TV Prizreni
  36. The Future Bujanovac
  37. Udruženje za nasleđe i kulturno stvaralaštvo – Preševo
  38. Vjollca Krasnići, Profesor, Univerzitet u Prištini
  39. Valon Arifi, aktivista civilnog društva
  40. Youth trails Preševo
  41. NVO Livrit Preševo
  42. Fond za humanitarno pravo Kosovo
  43. New Perspektiva

Poštovani novinari i novinarke, urednici i urednice, studenti i studentkinje novinarstva i poklonici pisane reči,

Pozivamo vas da napišete svoju priču o delu života koji oslikava stvarnost, bilo da je ona pozitivna ili izazovna, kroz prizmu multietničnosti na Kosovu i u Srbiji. Konkurs za medijsku nagradu traje do 31. decembra 2022, što znači da je na raspolaganju još tri meseca da se istraži i napiše priča o suživotu ljudi različitih nacionalnosti u Srbiji ili na Kosovu.

Inicijativa za mirne promene (PCi) je za 2022. godinu udvostručila iznos prve nagrade u obe kategorije (audio-vizuelni i pisani format) na 2.000 evra i radujemo se vašim prijavama.

Ako imate priču koja je napisana ranije, bilo kada u periodu od 1. januara 2022. do 31. decembra 2022, ispunjavate uslove da se prijavite za Medijsku nagradu 2.

Jedan od glavnih kriterijuma za uspešno prijavljivanje je da ove priče budu napisane na albanskom ili srpskom jeziku i da su objavljene zaključno sa 31. decembrom 2022. godine (najraniji datum objavljivanja mora da bude 1. januar 2022. godine). Za više informacija o kriterijumima za Medijsku nagradu pogledajte dokumenta u nastavku. Poziv za prijavljivanje je dostupan na engleskom, srpskom i albanskom jeziku.

Prijavljivanje se vrši onlajn popunjavanjem Google obrasca na linku: https://forms.gle/SHBtT7pVmm2unyZd8

Ukoliko imate pitanja, molimo vas da nam se obratite putem imejla na: media.award@peacefulchange.org.

Srećno!

Tim Inicijative za mirne promene (PCi)

Medijska nagrada Inicijative za mirne promene (PCi) na Kosovu i u Srbiji: Konkurs je otvoren!

Award Ceremony Media Award 2021 Serbia

Inicijativa za mirne promene (PCi), već drugu godinu zaredom, sa zadovoljstvom poziva novinare, urednike, predstavnike medija i druge da podele sa nama svoje priče o multietničkom suživotu na Kosovu i u Srbiji. Prvobitna ideja za dodelu ove nagrade proizašla je iz niza Konsultativnih medijskih dijaloga, koji su okupili na jednom mestu više od stotinu najrelevantnijih novinara, urednika i medijskih stručnjaka sa Kosova i iz Srbije, kako bi porazgovarali o tome kako poboljšati medijsku scenu, posebno kada se izveštava o zajednicama jedni drugih.

Za 2022. godinu, Inicijativa za mirne promene je udvostručila prvu nagradu u obe kategorije (audio/vizuelni i pisani format) na 2,000 evra i željno iščekuje još više konkursnih prijava. Sve govori u prilog tome da će ovo postati tradicionalna godišnja nagrada.

Konkurs je otvoren do 31. decembra 2022. godine, a priče će ocenjivati stručni žiri koji će odabrati pobedničke priče i medijske kuće, pošto pobednici u obe kategorije osvajaju i nagradu za medijsku kuću u kojoj su priče prvobitno objavljene.

Za detaljne informacije o tome kako da se prijavite, kliknite na Uslove konkursa u nastavku, koji su dostupni na engleskom, srpskom i albanskom jeziku.

Samo priče objavljene od 1. januara 2022. do 31. decembra 2022. mogu ući u konkurenciju za medijsku nagradu. Da biste se prijavili na konkurs, kliknite na sledeći link: https://forms.gle/3XWBbGFMMJqBtiw47. Rok za prijavljivanje je 31. decembar 2022. godine.

Award Ceremony Media Award 2021 Serbia

Objavljen konkurs za drugu godišnju Medijsku nagradu Inicijative za mirne promene (PCi)

Press conference, a number of people gathered to watch the launch

Inicijativa za mirne promene (PCi) je na po prvi put održanom hibridnom događaju javno objavila konkurs za drugu godišnju Medijsku nagradu za multietnički suživot na Kosovu i u Srbiji na konferenciji za novinare, koja je istovremeno održana u Beogradu i u Prištini. Članovi dva žirija (nagrada se dodeljuje za medijski sadržaj i na albanskom i na srpskom jeziku) i neki od prošlogodišnjih dobitnika nagrade govorili su o značaju nagrade.

Članica žirija za srpski jezik, Jelena Obućina, rekla je da je nagrada odličan podsticaj kako za novinare tako i za medije da poklone više pažnje pričama o običnom životu i mirnom suživotu. Njena albanska koleginica iz Prištine, Violeta Oroši, složila se s tim uputivši poziv novinarima da ispričaju pozitivne priče koje postoje, ali koje retko pronalaze svoj put u medijskom prostoru.

Filip Švarm, urednik beogradskog nedeljnika Vreme, medijske kuće koja je prošle godine osvojila prvu nagradu, rekao je da je „u vreme opterećeno mračnim vestima, veoma važno pokazati život i saradnju između naroda“.

Ardiana Tači, dobitnica 1. nagrade za audiovizuelni format na albanskom jeziku, rekla je da je „dužnost medija na većinskom jeziku da izveštava o životu manjina”, kao što je ona učinila u svom nagrađenom radu. 

Inicijativa za mirne promene (PCi) ovom Medijskom nagradom ima za cilj da promoviše i nagradi medijski sadržaj sa Kosova i iz Srbije koji istražuje teme koje se odnose na suživot zajednica sa krajnjim ciljem da doprinese sužavanju sadašnjih narativa koji stvaraju podele. Poziv za prijavljivanje je  otvoren za priče objavljene u periodu između 1. januara i 31. decembra 2022. godine, a  prva nagrada u obe kategorije (audio/vizuelni i pisani format) iznosi 2.000 evra.     Za detaljnije informacije o tome kako da se prijavite, kliknite na link u nastavku o uslovima prijavljivanja na engleskom, srpskom i albanskom jeziku.

Da biste se prijavili, kliknite na link u nastavku: https://forms.gle/3XWBbGFMMJqBtiw47.

Rok za prijavu je 31. decembar 2022.

Press conference, a number of people gathered to watch the launch

Civilno društvo na Kosovu i u Srbiji poziva na poštovanje vladavine prava u Dečanima

Organizacije civilnog društva sa Kosova i Srbije osudile su nedavnu izjavu gradonačelnika Baškima Ramosaja, koji je rekao da odluka Ustavnog suda Kosova o vlasništvu nad zemljištem manastira Dečani nikada neće biti sprovedena. Potpisnici saopštenja pozivaju na poštovanje vladavine prava.

Civilno društvo na Kosovu i u Srbiji poziva na poštovanje vladavine prava u Dečanima

Mi, dole potpisani, zabrinuti smo negativnim i trajnim posledicama nedavne izjave gradonačelnika Dečana, Baškima Ramosaja, koji je kazao da odluka Ustavnog suda Kosova o vlasništvu nad zemljištem manastira Visoki Dečani nikada neće biti sprovedena.

Sve presude Ustavnog suda Kosova treba da budu sprovedene. Ustav pruža važne garancije svim građanima Kosova, ali takve garancije imaju značenje jedino ako sudske odluke sprovode fizička i pravna lica širom Kosova.

Nesprovođenje zakonskih presuda samo dovodi do neizvesnosti za sve građane Kosova i podriva veru i poverenje u vladavinu zakona na Kosovu.

Pozivamo sve one koji se nalaze na izabranim funkcijama da se uzdrže od davanja izjava koje narušavaju poverenje u vladavinu prava.

Potpisnici:

  1. Aktiv, Mitrovica
  2. Centar za Mir i Toleranciju, Gracanica
  3. Demokratija plus (D+)
  4. Forum za razvoj i miltietnicku saradnju (FDMC)
  5. Građanske inicijative
  6. Glas Roma, Aškalija i Egipćana
  7. Goraždevac Media Group
  8. Inicijativa mladih za ljudska prava – YIHR Srbija
  9. Inicijativa mladih za ljudska prava – YIHR Kosovo  
  10. Jelena Lončar, Docentkinja, Univerzitet u Beogradu
  11. Kosovski pravni institut (KLI)
  12. Komitet pravnika za ljudska prava (YUCOM)
  13. Medija Centar, Čaglavica
  14. Nova društvena inicijativa (NSI)
  15. NVO Budi Aktivan 16, Preševo
  16. NVO The Future, Bujanovac
  17. Vjolca Krasnići, Profesor, Univerzitet u Prištini
  18. Valon Arifi, Aktivista civilnog društva

Ruska invazija na Ukrajinu izaziva duboku zabrinutost na Zapadnom Balkanu

PCi u celosti prenosi zajedničku izjavu organizacija civilnog društva i aktivista iz Srbije i Kosova u kojoj se osuđuje agresija Rusije na Ukrajnu.

Zajednička izjava OCD sa Kosova i iz Srbije o potencijalnim posledicama ruske invazije na Ukrajinu po Zapadni Balkan.

Ruska invazija na Ukrajinu negativno je uticala na međunarodni poredak zasnovan na pravilima. Zapadni Balkan je posebno ranjiv na globalna dešavanja, koja ugrožavaju međunarodno pravo, demokratiju i ljudska prava.

Mi, predstavnici organizacija civilnog društva sa Kosova i iz Srbije, osuđujemo agresiju Rusije na Ukrajinu i pozivamo naše vlade da se pridruže stavu Evropske unije.

Štaviše, apelujemo na EU i njene države članice da promene paradigmu proširenja, kako bi osigurale praktičan i proaktivan pristup evropskoj perspektivi Zapadnog Balkana. Takođe, pozivamo širu međunarodnu zajednicu da podrži naš region, u cilju obezbeđivanja održivog mira i bezbednosti.  

Posledice takvih kršenja međunarodnog prava mogle bi biti izuzetno destabilizujuće za naš postkonfliktni region. S obzirom na agresiju Rusije na Ukrajinu, ovo je odlučan trenutak u istoriji; trenutak koji poziva na brzu reakciju naših vlada i međunarodne zajednice, kako bi se podržalo poštovanje vladavine prava, međunarodnog prava, solidarnosti i ljudskih prava na Zapadnom Balkanu.

Trenutna situacija podvlači važnost dijaloga između Kosova i Srbije, za obezbeđivanje održivog mira, prosperiteta i blagostanja svih građana. Ona pruža priliku da se proces dijaloga razmotri i ponovo osmisli, i da prevaziđe okvire pojma konstruktivne dvosmislenosti, kako bi vodio inkluzivnom procesu, koji bi doveo do pravno obavezujućeg i trajnog sporazuma. Potrebna je hitna akcija EU, koja bi podstakla i podržala suštinske reforme – posebno kada je reč o vladavini prava – i time ubrzala integraciju Zapadnog Balkana u EU. 

Civilno društvo na Kosovu i u Srbiji godinama aktivno učestvuje u procesima izgradnje mira, zastupajući glasove zajednice i svakodnevne brige građana, koje su u velikoj meri zasenjene dnevnom politikom. U ovakvim kriznim vremenima, tražimo od međunarodne zajednice da nas podrži u osudi retorike koja izaziva podele, autoritarne politike i populističkih i nacionalističkih diskursa koji služe da ućutkaju kritičke glasove i stvore strah i nepoverenje među zajednicama. 

U cilju smanjenja širenja dezinformacija koje mogu dovesti do moguće eskalacije sukoba, takođe pozivamo predstavnike medija da se u potpunosti posvete nepristrasnom i objektivnom izveštavanju.  

Potpisnici: 

  1. Aktiv
  2. Advocacy Center for Democratic Culture (ACDC), Mitrovica
  3. Balkans Policy Research Group (BPRG)
  4. Belgrade Centre for Security Policy (BCBP)
  5. Centre for Interdisciplinary Studies of the Balkans (CisBalk)
  6. Center for Peace and Tolerance (CPT), Gracanica
  7. Centre for Regionalism
  8. Civic Initiatives
  9. Democracy Plus (D+)
  10. Foundation BFPE for a Responsible Society (BFPE)
  11. Igor Novaković, Analyst, Belgrade
  12. Institute for Territorial Economic Development (InTER)
  13. Institute for European Affairs (IEA)
  14. Institute for Serbian and Albanian Coexistence
  15. Jelena Lončar, Academic, University of Belgrade 
  16. Kosovo Center for Security Studi (KCSS)
  17. Kosovo Law Institute (KLI)
  18. Lawyers’ Committee for Human Rights (YUCOM)
  19. Milan Antonijević, Lawyer
  20. New Social initiative (NSI), Mitrovica
  21. Peer Educators Network (PEN), Prishtinë
  22. Rahim Salihi, civil society activist, Bujanovac.
  23. Radio KIM Media Group
  24. The Balkan Forum
  25. Valon Arifi, civil society activist
  26. Vjollca Krasniqi, Academic, University of Pristina
  27. Voice of Roma, Ashkali and Egyptians (VoRAE)
  28. Youth Initiative for Human Rights – Serbia
  29. Youth Initiative for Human Rights – Kosovo

Novo istraživanje o građanskom društvu u Srbiji i na Kosovu

Inicijativa za mirne promene (Peaceful Change initiative – PCi) sa zadovoljstvom predstavlja novo istraživanje, koje su zajednički sproveli Univerziteti u Beogradu i Prištini, koje istražuje trenutni pejzaž inicijativa među zajednicama u Srbiji i na Kosovu.

Istraživanje – koje je sprovedeno u okviru projekta koji finansira Vlada Ujedinjenog Kraljevstva, „Jačanje lokalnih glasova za pravičan razvoj“ – nastojalo je da istraži dve ključne dimenzije. Prvo, položaj organizacija građanskog društva (OGD) među samim građanima i zajednicama koje tvrde da predstavljaju. Drugo, nova pitanja koja su animirala građane koji ranije nisu bili građanski angažovani i razlozi zašto je takvo animiranje bilo uspešno.

Jedna od ključnih preporuka koja proizilazi iz istraživanja je da građansko društvo treba da nastavi da promoviše jednakost, solidarnost i reciprocitet, kao i da se suprotstavlja narativima o identitetu i suočavanju sa prošlošću koji izazivaju razdor i etnizaciju. Kao takve, organizacije građanskog društva trebalo bi da se podstiču da se bave teškim temama i pitanjima koja se tiču zajednica, a ne samo da hvataju u koštac sa pitanjima koja se smatraju manje političkim, u njihovim inicijativama preduzetim između zajednica.

Kako je zaključila dr Jelena Lončar, docentkinja na Fakultetu političkih nauka Univerziteta u Beogradu i jedan od rukovodilaca istraživanja, „na Kosovu je građansko društvo više okrenuto budućnosti, optimističnije je nego u Srbiji, sa razvijenijom saradnjom unutar i  između zajednica na lokalnom nivou. S druge strane, u Srbiji je glavni utisak da nedostaje nada i motivacija za aktivizmom, pri čemu učesnici insistiraju na nedostatku stručnosti, resursa i vizije budućnosti. U isto vreme primetili smo da postoje nove omladinske organizacije koje ulivaju nadu da je građanski aktivizam ipak moguć.“

Dr Vjolca Krasnići, profesorka sociologije na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Prištini, koja je takođe predvodila istraživanje, naglasila je da je „istorija sukoba ostavila teško nasleđe, kako na Kosovu, tako i u Srbiji, ali i organizacijama građanskog društva. One moraju da povrate poverenje – promovišu toleranciju i saradnju – između zajednica. Jedan važan zaključak je da organizacije građanskog društva veruju da su inicijative između zajednica važne i relevantne za negovanje međuetničkih odnosa, čak i uprkos činjenici da su glavni narativi i dalje podeljeni“.

Dr Orli Fridman, šef Centra za komparativne studije konflikta na Fakultetu za medije i komunikacije (FMK), Univerziteta Singidunum, i savetnica na istraživanju, dodala je da je „snaga – čak i lepota – istraživanja u njegovom bogatstvu empirijskih podataka. Odlični citati učesnika ukazuju na prisustvo samog rada na terenu. Posledično, izveštaj oslikava složenu i iznijansiranu stvarnost na terenu, koja sama po sebi pobija preovlađujući dnevni diskurs“.

Istraživanje je dostupno za preuzimanje na internet stranici PCi na:

Za dodatne informacije o istraživanju, kontaktirajte Iana Bankrofta

(ian.bancroft@peacefulchange.org).

Civilno društvo na Kosovu i Srbiji zauzima stav protiv podela

PCi u celosti prenosi zajedničku izjavu organizacija civilnog društva i aktivista u kojoj se izlaže niz poziva i obaveza kao odgovor sadašnjem kontekstu odnosa u regionu.

Zajednička izjava predstavnika civilnog društva Kosova i Srbije

Svedočeći da se odnosi Kosova i Srbije ne unapređuju uprkos procesu dijaloga koji je u toku, izražavamo duboku zabrinutost zbog pogoršanja situacije na terenu kao i u svakodnevnom životu građana. Postoji potreba da se zaštite ljudska prava manjinskih grupa i u Srbiji i na Kosovu.

Zabrinuti smo zbog činjenice da se dijalog koristi za odvraćanje pažnje sa važnih pitanja poput narušavanja vladavine prava, korupcije kao i izazova u oblasti ljudskih prava.

Prepoznajući kontekstualne razlike u pogledu nivoa demokratije, vladavine prava i podele vlasti, koje utiču na proces normalizacije odnosa između Srbije i Kosova:

Pozivamo Vlade Srbije i Kosova da:

  • nastave dijalog na sadržajan i održiv način;
  • što pre sprovedu već postignute sporazume;
  • se suzdrže od zapaljive retorike protiv manjinskih zajednica i populističkih narativa o međusobnim odnosima i istoriji;
  • se posvete transparentnosti i omoguće učešće građana;  
  • preduzmu blagovremene mere kako bi razvili unutrašnji proces integracije;
  • poštuju prava manjina;
  • u cilju približavanja zajednica, rade na merama za izgradnju međusobnog poverenja. 

Pozivamo međunarodnu zajednicu da:

  • podrži dijalog i sporazume o normalizaciji tako da ne idu na uštrb demokratiji na Kosovu i u Srbiji;
  • se fokusira na suštinska pitanja umesto na rešavanje svakodnevnih sporova među stranama u dijalogu;
  • podrži civilno društvo u širem smislu (organizacije civilnog društva, akademsku zajednicu, kulturne ustanove, medije, sindikate itd.);
  • radi na normalizaciji i uspostavljanju održivih odnosa između dve strane;
  • podstakne širu unutardruštvenu i međudruštvenu debatu o prioritetima i mogućim rešenjima dijaloga. 

Obavezujemo se da ćemo:

  • i dalje podsticati suštinsku i kontinuiranu debatu između civilnog društva na Kosovu i u Srbiji;
  • blagovremeno razmenjivati informacije o problemima, okolnostima i stanju oba društva;
  • zajednički reagovati na goruće probleme koji utiču na pogoršanje situacije na terenu i loše utiču na odnose između zajednica;
  • zadržati u fokusu nerešena pitanja koja su usled trenutnih problema i incidenata marginalizovana;
  • stvarati prostor za proaktivno liderstvo za izgradnju boljih odnosa i poboljšanja ljudskih prava  kao i svakodnevnog života građana;
  • prepoznati razlike između procesa u Srbiji i na Kosovu i reagovati u skladu sa tim, tražeći da se preduzimaju koraci u pravom smeru;
  • uključivati i druge aktere za nastavak dijaloga između predstavnika civilnog društva i omogućiti suštinsko učešće svih u ovom procesu.   

Potpisnici:

  1. Assist Kosovo Center – ASSIST, Pristina
  2. Beogradski centar za bezbednosnu politiku
  3. Fondacija BFPE za odgovorno društvo
  4. Centar za zastupanje demokratske kulture (ACDC), Mitrovica
  5. Centar za obuku iz zastupanja i resurse, Pristina (ATRC)
  6. Crno-beli svet, Mitrovica
  7. Centar za mir i toleranciju (CPT)
  8. Centar za zastupaje i demokratski razvoj (CADD)
  9. Centar za regionalizam Novi Sad
  10. Demokratija Plus (D+)
  11. Drita Dibrani, Aktivista civilnog društva
  12. Evropski fond za Balkan
  13. Fondacija za otvoreno društvo, Novi Sad-Beograd
  14. Forum za razvoj i multietničku saradnju (FDMC)
  15. Glas Roma, Aškalija i Egipćana (VoRAE)
  16. Gradjanske Inicijative
  17. Grupa za istraživanje balkanske politike
  18. HANDIKOS, Kosovo
  19. Inicijativa mladih za ljudska prava (YIHR), Beograd
  20. Incijativa mladih za ljudska prava (YIHR), Kosovo
  21. Institut za razvoj i integracije (IZHI)
  22. Institut za teritorijalni ekonomski razvoj (InTER)
  23. Jelena Loncar, Docentkinja Univerziteta Beograd 
  24. Komitet pravnika za ljudska prava (YUCOM)
  25. Kosovski demokratski institut (KDI)
  26. Kosovski pravni institut (KLI)
  27. Kosovski centar za bezbednosne studije (KCSS)
  28. Liderstvo i razvoj (LAD)
  29. Nezavisna inicijativa za slepe, Kosovo
  30. Nova društvena inicijativa (NSI), Mitrovica
  31. NVO Aktiv
  32. NVO Zagovaranje za razvoj društva (AFSD)
  33. NVO Komunikacija za razvoj društva (CSD), Gračanica
  34. NVO ‘PLEJADA’, Prizren
  35. NVO ‘Drugeza’
  36. NVO ‘VIZIJA 02′, Istok
  37. NVO Aureola
  38. NVO Ženski centar ‘ATO’, Vucitrn
  39. NVO Romi u akciji, Djakovica
  40. Rahim Salihi, Aktivista civilnog društva, Bujanovac
  41. Savet za ljudska prava – Bujanovac
  42. Sindikat socijalnih radnika Kosova
  43. The Balkan Forum
  44. Udruženje žena Mitrovice za ljudska prava (MWAHR)
  45. Valon Arifi, Aktivista civilnog društva
  46. Vjollca Krasniqi, Akademik Univerziteta Pristina
  47. Xhejrane Lokaj, Aktivista civilnog društva

Naša partnerska organizacija, People in Need (PiN), najavila je seriju manjih grantova za lokalne zajednice u Srbiji i na Kosovu

Partnerska organizacija PCi na ALVED projektu je raspisala konkurs za manje grantove koji imaju za cilj da podrže lokalne inicijative koje bi pomogle u suočavanju sa posledicama Kovid19 pandemije na lokalne zajednice a koje istovremeno prevazilaze nacionalne podele.

Sve detalje o ovim grantovima možete naći preko sledećih vebsajt linkova

People in Need Kosovo
People in Need Serbia
People in Need Kosovo Facebook
People in Need Serbia Facebook

Krajnji rok za podnošenje prijava je 31. januar 2021. godine.

PCi radi sa partnerima na snažnijem uključivanju nevećinskih etničkih zajednica

Peaceful Change initiative radi na Kosovu i u Srbiji u partnerstvu sa People in need, Građanskim inicijativama, Peer Educators Network i Aktivom na novom projektu u trajanju od dve godine Jačanje lokalnih glasova za održivi razvoj (Amplifying Local Voices for Equitable Development) koji finansira Fond za konflikte, stabilnost i bezbednost Vlade Velike Britanije (Conflict, Stability and Security Fund of the United Kingdom). Projekat sarađuje sa nacionalnim manjinama na Kosovu i u Srbiji kako bi osnažila njihovu svest o pravima i angažovanjima i kako bi se opštinske vlasti uključile i razvile nove pristupe u partnerstvu koji se tiču uključivanja zajednice i samog pružanja usluga.