Program: Evropa i južni Kavkaz

Osude napada na akademske slobod

Posted on 23 марта, 2023 by -

demonstration in support of Jelena Lončar, Stefan Surlić, and Marko Veković

Inicijativa za mirne promene (PCi) najoštrije osuđuje pretnje upućene akademskom osoblju Fakulteta političkih nauka Univerziteta u Beogradu u Srbiji.

Photo: Twitter/@parun_

Solidarni smo sa našim kolegama i koleginicama Jelenom Lončar, Stefanom Surlićem i Markom Vekovićem koji su pokazali veliku hrabrost i odlučnost u pokušajima da se žigošu kao „izdajnici“.

Takvo zastrašivanje predstavlja fundamentalni napad na akademske slobode. Od najveće važnosti je da akademska zajednica bude slobodna da stiče znanja i istražuje ideje bez straha za svoju sigurnost ili bezbednost. Ohrabreni smo podrškom i solidarnošću koja im je pružena sa svih strana.

Istraživanje koje je svako od njih preduzeo doprinelo je razumevanju odnosa unutar i između Kosova i Srbije. Oni su negovali vitalne veze koje su produbile razumevanje percepcija različitih zajednica i istraživali teme koje osvetljavaju neke od savremenih izazova sa kojima se suočavaju Kosovo i Srbija.

Iz ovih razloga, Inicijativa za mirne promene je podržala akademsku razmenu između Fakulteta političkih nauka Univerziteta u Beogradu i Filozofskog fakulteta Univerziteta u Prištini, kao deo projekta „Jačanje lokalnih glasova za pravičan razvoj“ (ALVED) koji finansira Vlada Ujedinjenog Kraljevstva.

Njihovo istraživanje ima za cilj da usmerava i inspiriše drugo akademsko osoblje koje želi da bude slobodno da sledi svoje akademske interese bez straha od odmazde. Akademska zajednica trebalo bi da se bavi debatom i neslaganjem, bez obzira koliko je tema osetljiva, a ne autocenzurom koja proizilazi iz zabrinutosti o tome šta će njihove kolege misliti.

Tamo gde se takvi incidenti ne osuđuju, oni se prećutno podržavaju. Upravo zato je dužnost svih organa vlasti da izraze svoje protivljenje takvim delima i da osiguraju da su ona detaljno istražena. Svi učinioci takvih dela treba da budu izvedeni pred lice pravde.

Nastavićemo da podržavamo sve one koji žele da unaprede razumevanje između onih na Kosovu i u Srbiji, jer budućnost naših zajednica zavisi od produbljivanja našeg znanja jedni o drugima.

Partnerstva sa svrhom: mediji na Kosovu i u Srbiji

Posted on 29 марта, 2023 by - Некатегоризовано

Media professionals sitting at a conference with cameras in the back of the room

Serija Konsultativnih medijskih dijaloga (MCD) koje je organizovala Inicijativa za mirne promene (PCi) tokom protekle dve godine utvrdila je nekoliko oblasti zajedničkih potreba u medijskim prostorima Kosova i Srbije. Izazovi su duboki i izuzetno bitni. Strukturni problemi – kao što su teško finansijsko okruženje i stoga nedostatak resursa – ne mogu se rešiti preko noći. Postoje, međutim, razni koraci koji mogu odmah da se preduzmu kako bi se postojeći resursi unapredili i kako bi mediji dobili neophodne veštine za savremeno medijsko okruženje.

Ovo uključuje:

  1. Pristupe vođene partnerstvom
  2. Izgradnju poverenja kroz samoregulaciju
  3. Razvijanje novih sposobnosti
  4. Govoriti zajedničkim glasom

Pristup vođen partnerstvom

Realnost sa kojom se suočavaju mediji na Kosovu, u Srbiji i u ostalim zemljama Zapadnog Balkana zahteva pristup vođen partnerstvom koji smanjuje neke od izuzetno bitnih izazova sa kojima se suočavaju u smislu ograničenih resursa. Međutim, saradnja između novinara i medija na Kosovu i u Srbiji nije uobičajena praksa. Osim sporadičnih kontakata (obično na medijskim događajima), ne postoji sistematski pristup izgradnji uzajamno korisnih i održivih partnerstava.

Svrha takvih partnerstava je trostruka, a to su:

  1. Šire izveštavanje – više obuhvaćenih pitanja;
  2. Produbljeno izveštavanje – uključeno više različitih perspektiva/viđenja i izvora;
  3. Proširenje dosega – više platformi na širem geografskom području i područje na maternjem jeziku reprodukuje sadržaj.

Postoje različiti modeli i strategije kako takva partnerstva mogu da se ostvare. To može da uključuje razmenu audio-zapisa, video-zapisa ili pisanih materijala ili osoblja, ili može da bude  zajednička produkcija/proizvodnja ili deljenje sadržaja. Iako postoje pozitivni primeri takvog partnerstva, oni su često ad hok i zavise od ličnih veza između urednika/rukovodstva medija. Ona takođe imaju tendenciju da se usmeravaju na politička dešavanja za razliku od priča usmerenih na čoveka.[1]

Da bi ilustrovali kako se takva partnerstva mogu strukturirati, razmotriti sledeće:

  1. Deljenje sadržaja, posebno video/audio materijala i fotografija;
  2. Zajedničke produkcije/proizvodnje, posebno za složene multimedijalne specijalne priloge (tematske članke/reportaže);
  3. Razmena informacija, posebno u kriznim situacijama;
  4. Zajednička provera činjenica podataka i priča.

Postoji nekoliko drugih oblasti u kojima se može razviti takva sistematska saradnja, uključujući, ali ne ograničavajući se na:

  1. Razmena i/ili gostovanje novinara;
  2. Stipendiranje – slično rezidencijalnim programima za pisce/autore;
  3. Programi stažiranja i posmatranja i učenja na radnom mestu (Job shadowing) za novinare;
  4. Zajednički napori da se prepoznaju „lažne vesti“ i spoljni uticaji (sistem uzbune za dezinformacije).

Izgradnja poverenja kroz samoregulaciju

Štampani mediji, (i neki onlajn medijski portali) na Kosovu i u Srbiji potpadaju pod okrilje saveta za štampu, koji su samoregulatorna tela koja rade u skladu sa etičkim kodeksima i profesionalnim smernicama zasnovanim na standardima Evropske unije. Savet za štampu Srbije i Savet za štampu Kosova su uključeni u udruženja evropskih saveta za štampu, ali ne sarađuju direktno. Imajući u vidu pitanja koja se odnose na govor mržnje i izveštavanje sa predrasudama na Kosovu i u Srbiji, sistematska saradnja između ova da saveta mogla bi da ima transformativni efekat na odnose.

Takva saradnja bi mogla da uključuje:

  1. Periodične sastanke kako bi se naučilo o radu i kontekstu jedni drugih;
  2. Obezbeđivanje materijala kao što su etički kodeksi na srpskom i albanskom jeziku;
  3. Razmenu stručnog znanja, iskustava i resursa;
  4. Uspostavljanje sastanaka Zajedničke komisije za žalbe u vezi sa kršenjem kodeksa. U organizaciji Srpskog saveta za štampu ako je kršenje u srpskim medijima i obrnuto;
  5. Zajedničko reagovanje i javnu podršku, posebno tamo gde su žalbe usvojene, čime se gradi poverenje u proces;
  6. Zajedničke događaje za novinare koji ciljaju govor mržnje, dezinformacije, itd.;

Razvijanje novih sposobnosti

Medijsko okruženje se brzo menja. Javljaju se nove pretnje, posebno u vezi sa dezinformacijama, ali i nove mogućnosti. Savremeno novinarstvo nesumnjivo zahteva nove veštine, posebno one koje se odnose na OSINT (istraživanje uz pomoć otvorenih izvora), društvene medije i analitiku podataka. Međutim, mogućnosti za profesionalni razvoj su ograničene. Novinarima nedostaje vremena i resursa da unaprede svoje sposobnosti, dok mediji imaju ograničene mogućnosti da ulažu u ljudski kapital. Da bi ostali bitni u savremenom dobu, novinari i mediji moraju da stvore resurse prilagođene korisnicima – zasnovane na proživljenom iskustvu – koji mogu da pomognu u usmeravanju svakodnevnog rada njihovih kolega i saradnika. Takvi resursi bi se idealno razvijali u saradnji sa odgovarajućim novinarskim udruženjima i akademskim institucijama.

Isto tako postoje i generacijski jazovi koji treba da se premoste. Dok su starije generacije novinara osposobljavane u drugačijem kontekstu, gde je nesumnjivo postojala veća svest i upoznatost sa pitanjima etnonacionalne raznolikosti, mlađe generacije novinara su odrasle u nešto drugačijem kontekstu. Mlađe generacije novinara su, međutim, više prilagođene drugim oblicima različitosti i novim trendovima u medijima. Pružajući mogućnosti za umrežavanje i druge vidove saradnje, novinari iz različitih sredina/profila mogu da unaprede svoje razumevanje i imaju veći pristup određenoj zajednici.

Govoriti zajedničkim glasom

Gotovo svi profesionalni mediji u Srbiji i na Kosovu se bore za opstanak. Zbog sve manje finansijskih sredstava i promene prioriteta donatora, mnogi profesionalni mediji su registrovani kao organizacije civilnog društva kako bi poboljšali ispunjavanje uslova prihvatljivosti. Drugi profesionalni mediji su otvorili svoje nevladine organizacije koje mogu da se prijave za finansiranje. Pozivi za podnošenje predloga imaju tendenciju da budu izuzetno komplikovani, često do te mere da mali mediji nemaju kapacitet da se prijave ili ispune uslove.

Podizanje svesti unutar donatorske zajednice o takvim pitanjima zahtevaće da se mediji na Kosovu, u Srbiji i na Zapadnom Balkanu angažuju u zajedničkom zagovaranju. Govoreći zajedničkim glasom, mediji mogu da pošalju snažnu i konstruktivnu poruku o svojim konkretnim potrebama. Takvo zagovaranje bi se takođe usredsredilo na načine raspodele, uključujući i kako da se prevaziđe klasični posrednički model u kojem mnoga finansijska sredstva ne ide direktno korisnicima.

Takvo zajedničko zagovaranje bi takođe ojačalo važnost uslovljavanja slobode medija na putu ka pristupanju Evropskoj uniji. Fokusiraće se na pitanja finansijske i vlasničke transparentnosti na medijskim scenama Kosova i Srbije, istovremeno naglašavajući važnost bezbednosti novinara i njihove mogućnosti da rade u okruženju bez političkog uplitanja. Štaviše, to bi naglasilo važnu ulogu koju mediji imaju u podržavanju demokratije i vladavine prava. Skretanjem pažnje na konkretna pitanja, slobodni mediji predstavljaju suštinski deo odgovornosti i transparentnosti, istovremeno prenoseći zabrinutosti i potrebe građana.

Pojašnjenje

Sve ideje sadržane u ovom dokumentu nastale su kako tokom Medijskih konsultativnih dijaloga koje je vodila Inicijativa za mirne promene (PCi), tako i tokom konsultacija koje su usledile sa određenim učesnicima. Svrha ovog dokumenta je da podstakne dalju diskusiju o pristupima sadržanim u njemu, gde PCi stoji na raspolaganju da olakša razvoj konkretnih predloga.

Za više informacija kontaktirati  anthony.foreman@peacefulchange.org

[1] Na svakom od osam Konsultativnih medijskih dijaloga (MCD) istaknuto je da u velikoj meri nedostaju takve priče od medija i sa Kosova i iz Srbije. Na osnovu ideja predstavljenih na Konsultativnim medijskim dijalozima, Inicijativa za mirne promene (PCi) uvela je  specijalnu nagradu za takav medijski sadržaj i  dve godine zaradom dodelila godišnju nagradu.

Sa sporazuma na mir

Posted on 14 марта, 2023 by -

Organizacije građanskog društva sa Kosova i iz Srbije zajedno naglašavaju značaj izgradnje dobre volje i poverenja kako bi politički sporazumi pustili koren i bili na dobrobit društva.

Takozvani status kvo vodi zajednice put sukoba, produbljujući podele i ukorenjujući patnju. Ljudi ne znaju gde stoje, niti šta mogu da očekuju od svojih društava. Jedina predvidljivost su frustracija i razočaranje.

Narativ diplomatije prinude – taj sporazum koji nam se nameće – samo podriva osećaj da će se primena dogoditi u dobroj nameri. Moramo da budemo u stanju da verujemo da su zainteresovane strane posvećene svom procesu iz pravih razloga. One moraju da se zauzmu za obaveze koje preuzimaju u naše ime.

Dvosmislenost više ne može da bude konstruktivna. Neizvesnost rađa neizvesnost. Ljudi ne znaju kako će prelazak na sledeću fazu uticati na njihove svakodnevne konkretne potrebe, uključujući posledice po njihove poslove i pristup uslugama. Ovo nije prosto samo pitanje transparentnosti. Donosioci odluka moraju da budu proaktivni u rešavanju legitimnih zabrinutosti građana, istovremeno naglašavajući prednosti koje se mogu i moraju shvatiti.

Svaki sporazum takođe mora da bude podržan posebnim garancijama. Da bi se stvorila sigurnost u i za budućnost, koraci napred moraju da budu nepovratni. Moramo prestati da živimo u ciklusu integracije i dezintegracije. Ljudi moraju da imaju samopouzdanje da ulažu u sebe i svoje karijere, a na kraju i u svoje zajednice.

Mnogi ljudi već osećaju da sistem ne radi za njih. Reforme koje se bave osnovnim potrebama, uključujući borbu protiv korupcije i razvoj efikasnog pravosudnog sistema, ne rešavaju se na efikasan način. Glasovi građana nisu jaki koliko bi trebalo da budu u javnoj politici, a mogućnost izgradnje građanskih saveza je ugrožena. Pitanja od interesa za javnost su politizovana tako da ih građansko društvo ne može iznositi.

Narativi među političarima i u medijima prečesto naglašavaju razliku i odvojenost. Opipljiv rezultat je spoljna migracija, koja dodatno iscrpljuje ljudski kapital u našim društvima od kojeg zavisimo. Umesto toga, želimo da živimo u društvima koja slave različitost i vide je kao snagu. Poverenje među ljudima je neophodan uslov da se prevaziđu prepreke sa kojima se naše zajednice suočavaju dugi niz godina.

Dok će integracija u evropski prostor okončati neke od podela koje vidimo danas, reforma se mora sprovoditi kao cilj sama po sebi, a ne samo kao sredstvo za ulazak u EU. Dijalog je od suštinske važnosti, ali nedovoljan deo ovog putovanja. On mora biti dopunjen komplementarnim procesima koji transformišu odnose unutar i između zajednica i postavljaju temelje za mirnu i prosperitetnu budućnost. Bez toga rizikujemo da ponovimo greške i propuštene prilike iz protekle decenije i više.

Potpisnici

  1. Aktiv
  2. Centar za mir i toleranciju (CPT)
  3. Centar za demokratiju i edukaciju – Dolina
  4. Community building Mitrovica
  5. Glas Roma, Aškalija i Egipćana (VoRAE)
  6. Inicijativa mladih za ljudska prava (YIHR) – Kosovo
  7. Incijativa mladih za ljudska prava (YIHR) – Srbija
  8. Livrit Preševo
  9. Local Peace, Leposavić
  10. Lugina Lajm Portal, Bujanovac
  11. Medija Centar Čaglavica
  12. Nova društvena inicijativa (NSI)
  13. Profesor Vjolca Krasnići, Univerzitet u Prištini
  14. Radio Goraždevac
  15. Radio Astra
  16. Radio Peja
  17. TV Prizreni

Žene u medijima: Kosovu i u Srbiji

Posted on 1 марта, 2023 by - Некатегоризовано

Cover image women in media report

Projekat Inicijative za mirne promene (PCi) na Zapadnom Balkanu „Jačanje lokalnih glasova za pravičan razvoj“ – ALVED, bio je domaćin niza Konsultativnih medijskih dijaloga koji su okupili medijske radnike iz Srbije i sa Kosova, kako bi razgovarali i osvrnuli se na izazove i mogućnosti za poboljšanje medijske scene, smanjenje razdeljujućih narativa i povećali saradnju između novinara i medija, mimo etničkih podela. Dijalozi su uključivali teme kao što su rad regulatornih tela za medije; značaj lokalnih medija; održivost nezavisnih medija; koji su koreni i uzroci narativa podele i zašto nedostaje empatija prema „drugome“.

Jedan od Konsultativnih medijskih dijaloga fokusirao se na „Žene u redakciji“ i sagledao je poziciju žena u medijima i stepen (ne) ravnopravnosti sa njihovim muškim kolegama i načine na koje sve ovo utiče na predstavljanje žena u medijima. Sveobuhvatan upitnik je poslat na adresu blizu hiljadu medijskih radnika na Kosovu i u Srbiji i PCi sa ponosom predstavlja rezultate ovog istraživanja zajedno sa nizom preporuka o tome kako se ovi zabrinjavajući nalazi mogu rešiti.

U 2023. godini je potpuno neprihvatljivo saznati da je jedna od tri žene koje rade u srpskim medijima i jedna od četiri u kosovskim medijima bila žrtva seksualnog uznemiravanja. Ili da je oko 30% žena koje rade u kosovskim i srpskim medijima bilo diskriminisano zbog svoje starosne dobi ili izgleda. Činjenica da sedam od deset žena razmišlja o promeni posla i zanimanja, svakako nije rezultat zadovoljavajućeg položaja žena u kosovskim i srpskim medijima.

Sveobuhvatan izveštaj o istraživanju dostupan je na sledećem linku:

Izveštaj za Srbiju: srpski jezik

Izveštaj za Srbiju: albanski jezik

Izveštaj za Srbiju: engleski jezik

Izveštaj za Kosovo: albanski jezik

Izveštaj za Kosovo: srpski jezik

Izveštaj za Kosovo: engleski jezik

Glas žena za mir u Srbiji i na Kosovu

Posted on 8 марта, 2023 by -

Glas zena

Na Međunarodni dan žena, civilno društvo sa Kosova i iz Srbije ujedinjeno je u pozivima za veće učešće žena u procesu normalizacije. Potpisnici su takođe izrazili zabrinutost zbog neuspeha da se rodno-specifična razmatranja uključe u različite sporazume o dijalogu, a posebno u Sporazum o putu normalizacije između Kosova i Srbije.

Povodom obeležavanja Međunarodnog dana žena, 8. marta, mi dole potpisani pozivamo da se više ženskih glasova uključi u proces normalizacije odnosa između Kosova i Srbije.

Rezolucija 1325 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija (UN) posebno prepoznaje važnu ulogu koju žene imaju u promovisanju mira. Štaviše, Rezolucija 1325 takođe poziva na ravnopravno učešće žena u procesima izgradnje mira.

Globalna studija o Rezoluciji 1325 Saveta bezbednosti UN utvrdila je da je učešće žena dovelo do 20% veće mogućnosti da mirovni sporazum traje dve godine, i 35% veće mogućnosti da on traje petnaest godina.

Stoga, pozivamo na sadržajnije učešće žena u pregovorima koji se tiču odnosa između Beograda i Prištine. U više od jedne decenije razgovora u sklopu Dijaloga, vrlo malo žena je dobilo priliku da se uključi u proces.

Takođe smo zabrinuti zbog neuspeha da se rodno-specifična razmatranja uključe u različite sporazume o dijalogu i, posebno, u Sporazum o putu normalizacije između Kosova i Srbije. Postoji potreba za boljim uključivanjem rodne perspektive, kako bi se osiguralo da svaka odluka doneta u okviru procesa dijaloga, uzima u obzir specifične potrebe i zabrinutosti žena.

Žene i ženske grupe – bilo iz građanskog društva, poslovne zajednice, politike, akademske zajednice ili bilo koje druge sfere – donose posebne veštine i uvide, od koristi celokupnom procesu izgradnje mira. Takvi glasovi su takođe od vitalnog značaja za dugoročnu održivost svakog sporazuma postignutog između Srbije i Kosova.

Ako žene nastave da budu isključene iz procesa normalizacije, onda će to ići na štetu kako Srbije tako i Kosova, i samim tim na štetu izraženih ciljeva Evropske unije i njenih država članica.

Potpisnici

  1. AKTIV
  2. Belgrade Centre for Security Policy (BCSP)
  3. Center for Peace and Tolerance (CPT)
  4. Community Building Mitrovica (CBM)
  5. Centar for Democracy and Education – Valley
  6. European Fund for the Balkans
  7. European Movement in Serbia
  8. Human Rights Council – Bujanovac
  9. Dr. Jelena Lončar, Academic
  10. Lawyers’ Committee for Human Rights (YUCOM)
  11. Livrit Presevo
  12. Media Center Caglavica
  13. New Social initiative, Mitrovica (NSI)
  14. New Perspektiva
  15. NGO Be active 16
  16. Peer Educators Network (PEN)
  17. Qendra Kosovare për Studime të Sigurisë
  18. Radio Gorazdevac
  19. Radio Astra
  20. Radio Peja
  21. Rahim Salihi, Civil Society Activist, Bujanovac
  22. TV Prizreni
  23. Valon Arifi, Civil Society Activist
  24. Violeta Haxholli, Kosova Democratic Institute
  25. Voice of Roma, Ashkali and Egyptians
  26. Professor Vjollca Krasniqi, University of Prishtina
  27. Youth Initiative for Human Rights – Kosovo (YIHR KS)
  28. Youth Initiative for Human Rights – Serbia (YIHR Serbia)

Žene u medijima: Svečano objavljivanje izveštaja na Kosovu i u Srbiji

Posted on 3 марта, 2023 by -

women in the media launch

Najnoviji izveštaj Inicijative za mirne promene (PCi) pod nazivom Žene u medijima, ispituje položaj žena u medijima i rodnu neravnopravnost u redakcijama u Srbiji i na Kosovu. Istraživanje predstavlja rezultate konsultacija sa blizu hiljadu medijskih profesionalaca na Kosovu i u Srbiji u okviru projekta koji Inicijativa za mirne promene (PCi) realizuje na zapadnom Balkanu pod nazivom „Jačanje lokalnih glasova za pravičan razvoj“ (ALVED). Izveštaj takođe daje preporuke o tome kako odgovoriti na nalaze do kojih je ovo istraživanje došlo.

Svečanom objavljivanju izveštaja koje je održano 2. marta istovremeno u Prištini i Beogradu, prisustvovali su brojni lokalni mediji i organizacije građanskog društva, kao i predstavnici srpske kancelarije „Poverenice za zaštitu ravnopravnosti“ i britanske ambasade. Vodeće istraživačice na ovom istraživanju, Dafina Haljilji (Kosovo) i Tamara Skroza (Srbija), predstavile su glavne nalaze istraživanja. Takođe smo imali zadovoljstvo da poželimo dobrodošlicu aktivistkinji, Valjmiri Rašiti (Mreža žena Kosova), Zorani Antonijević (stručnjakinji i aktivistkinji za rodna pitanja) i gđi Majljinde Sinani Ljuljaj (zamenici ombudsmana) koje su u sklopu događaja učestvovale u panelu.

U ovom istraživanju su istaknute alarmantne brojke o položaju žena u medijima na Kosovu i u Srbiji. Naime, jedna od tri žene koje rade u srpskim medijima i jedna od četiri u kosovskim medijima bile su žrtve seksualnog uznemiravanja. Još jedna upečatljiva brojka ukazuje da je blizu 30 odsto žena koje rade u kosovskim i srpskim medijima izloženo diskriminaciji zbog svoje starosne dobi ili izgleda. Pored toga, sedam od deset žena razmišlja o promeni posla zbog nejednakosti koju trpe u medijskoj profesiji.

Vilijam Hopkinson, prvi politički sekretar u Ambasadi Ujedinjenog Kraljevstva u Beogradu je prokomentarisao: „Kao što je naglašeno tokom diskusije, izveštaj nije prijatan za čitanje“. Napomenuo je: „Ako mediji ne mogu da se pozabave rešavanjem pitanja nejednakosti, društvo ne može da napreduje“. Nesumnjivo, rodna neravnopravnost u redakciji i nedostatak ženskog liderstva u medijima jačaju i održavaju štetne rodne percepcije i stereotipe.

Ambasador njegovog visočanstva, Nikolas Abot, ambasador Ujedinjenog Kraljevstva na Kosovu rekao je: „Veoma sam impresioniran istraživanjem koje, na jednom mestu, ukazuje na niz ozbiljnih pitanja koja zahtevaju ozbiljnu diskusiju. Nadam se da su izveštaj i današnji događaj samo početak budućeg delovanja“. Abot je dodao: „Preporuke u izveštaju su veoma jasne i ostvarive. Podstičem vas da u nastavku sprovedete prateće aktivnosti, kako biste osigurali da ove preporuke budu sprovedene na delu“.

Ova istraživanja će potpomoći aktuelni rad Inicijative za mirne promene (PCi) sa medijima na Kosovu i u Srbiji i omogućiti da se preduzmu strateške aktivnosti, koje će prošiti prostor za narative koji doprinose jačanju međusobnih odnosa i promovisanju demokratije i ljudskih prava. Izveštaje sa preporukama možete detaljnije pogledati i preuzeti ovde.

Vreme je za nove konstruktivne glasove

Posted on 21 децембра, 2022 by -

picture from kosovo

Nakon sastanka u Gračanici, grupa organizacija civilnog društva sa Kosova i iz Srbije usvojila je sledeću zajedničku izjavu pozivajući na nove konstruktivne glasove – glasove koji gledaju u budućnost, istovremeno prepoznajući prošlost; glasove koji odlučno tragaju za partnerstvima i koalicijama mimo crvenih linija koje bi trebalo da ih definišu; glasove koji javno ustaju protiv ponižavajuće retorike i retorike koja izaziva podele.

Stalni ciklus eskalacije i deeskalacije u odnosima između Kosova i Srbije odraz je neuspeha političke mašte.

Energija uložena u suočavanje sa najnovijom krizom odvlači pažnju od hrpe gorućih pitanja koja neposredno utiču na svakodnevni život građana kako u Srbiji, tako i na Kosovu.

Već postoji trend da ljudi napuštaju Srbiju i Kosovo i ostale delove Zapadnog Balkana, posebno mladi. Kako se podižu nove barikade, tako se pakuju nove torbe. Vrlo malo njih će se verovatno vratiti. Budućnost naših zemalja će se živeti negde drugde.

Mnoge grupe koje se smatraju izvan spektra dijaloga Beograda i Prištine su fundamentalno ignorisane. Romska zajednica, na primer, je marginalizovana i u Srbiji i na Kosovu.

Sa izgledima da će nasilje biti izraženije nego što je to bio slučaj u celoj deceniji, vreme je da se čuju novi konstruktivni glasovi – glasovi koji gledaju u budućnost, istovremeno prepoznajući prošlost; glasovi koji odlučno tragaju za partnerstvima i koalicijama mimo crvenih linija koje bi trebalo da nas definišu; glasovi koji javno ustaju protiv ponižavajuće retorike i retorike koja izaziva podele.

Mi, dole potpisani, nastojimo da održimo kanale komunikacije koji smanjuju mogućnost nesporazuma i dezinformacija. Prečesto smo razgovarali a da nismo razumevali jedni druge, insistirajući na važnosti jednog mišljenja, istovremeno potcenjujući ili potpuno ignorišući postojanje drugog.

Mislimo da razumemo detalje problema, ali ne uspevamo da razmotrimo kako ga razumeju ili vide druge zajednice. Svi treba da budemo posvećeni tome da slušamo otvorenih ušiju i otvorenog uma.

Samo kada počnemo da delimo perspektive i percepcije naših zajednica možemo zakoračati ka zajedničkom putu ka budućnosti. Mnogi problemi sa kojima se suočavaju naše zajednice su skoro identični, ali mi retko prepoznajemo ovu činjenicu.

Ako je ikada bilo vreme za solidarnost u poslednjoj deceniji, onda je to upravo sada. Rat u Ukrajini je bolan podsetnik na mračnu realnost rata, iako nasleđe našeg ostaje i dalje nadohvat ruke.

Ako je ikada bilo vreme za solidarnost u poslednjoj deceniji, onda je to upravo sada. Rat u Ukrajini je bolan podsetnik na mračnu realnost rata, iako nasleđe našeg ostaje i dalje nadohvat ruke.

Budućnost Kosova i Srbije neizbežno su isprepletane, a sporazum o normalizaciji odnosa predstavlja presudan prvi korak u izgradnji boljeg sutra. Međutim, on je samo prvi korak.

Potpisnici
  1. Centar za zastupanje demokratske kulture (ACDC)
  2. Aktiv
  3. Balkan Forum
  4. Beogradski Centar za bezbednosnu politiku (BCBP)
  5. Centar za demokratiju i edukaciju – Preševska dolina
  6. Centar za interdisciplinarne studije Balkana
  7. Centar za mir i toleranciju (CPT)
  8. Community building Mitrovica (CBM)
  9. Građanske inicijative
  10. Evropski fond za Balkan (European Fund for the Balkans)
  11. Fondacija BFPE za odgovorno društvo (BFPE)
  12. Forum za razvoj i multietničku saradnju (FDMC)
  13. Goraždevac Medijska grupa
  14. Institut za teritorijalni ekonomski razvoj (InTer)
  15. Jelena Lončar, Docentkinja, Univerzitet u Beogradu
  16. Kosovski centar za bezbednosne studije (KCSS)
  17. Komitet pravnika za ljudska prava (YUCOM)
  18. Local Peace, Leposavic
  19. Milan Antonijević, Advokat
  20. NVO New Perspektiva
  21. Nova društvena inicijativa (NSI)
  22. NVO Integra
  23. NVO Budi Aktivan 16, Preševo
  24. NVO Livrit, Preševo
  25. Peer Educators Network (PEN)
  26. Rahim Salihi, aktivista civilnog društva
  27. Radio Peja
  28. Radio Astra, Prizren
  29. RTV KIM
  30. TV Prizreni, Prizren
  31. Valon Arifi, aktivista civilnog društva
  32. Glas Roma, Aškalija i Egipćana (VoRAE)
  33. Valon Arifi, aktivista civilnog društva
  34. Inicijativa mladih za ljudska prava Kosovo
  35. Inicijativa mladih za ljudska prava Srbija

Medijska Nagrada 2: produžen rok za prijavljivanje

Posted on 14 децембра, 2022 by -

Media award 2

Poštovani novinari i novinarke, urednici i urednice, studenti i studentkinje novinarstva i poklonici pisane reči,

Obaveštavamo vas da je rok za podnošenje vaših tekstova za Medijsku nagradu 2 produžen do 1. februara 2023. godine.

Pozivamo vas da napišete svoju priču o delu života koji oslikava realnost, bilo da je ona pozitivna ili izazovna, kroz prizmu multietničnosti na Kosovu i u Srbiji.

Inicijativa za mirne promene (PCi) je za ovu godinu udvostručila iznos prve nagrade u obe kategorije (audio-vizuelni i pisani format) na 2.000 evra i radujemo se vašim prijavama.

Ako imate priču koja je napisana i objavljena ranije, bilo kada u periodu od 1. januara 2022. (do 31. januara 2023), ispunjavate uslove da se prijavite za Medijsku nagradu 2.

Jedan od glavnih kriterijuma za uspešno prijavljivanje je da ove priče budu napisane na albanskom ili srpskom jeziku i da su objavljene zaključno sa 31. januarom 2023. godine (najraniji datum objavljivanja mora da bude 1. januar 2022. godine).

Za više informacija o kriterijumima za Medijsku nagradu pogledajte dokumenta u nastavku. Poziv za prijavljivanje je dostupan na engleskom, srpskom i albanskom jeziku.

Media Award – Kosovo and Serbia: call for applications

Medijska nagrada – Kosovo i Srbija: poziv za prijavljivanje

Çmimi për Media – Kosovë dhe Serbi: thirrje për aplikim

Prijavljivanje se vrši onlajn popunjavanjem Google obrasca na linku: https://forms.gle/SHBtT7pVmm2unyZd8

Ukoliko imate pitanja, molimo vas da nam se obratite putem imejla na: media.award@peacefulchange.org.

Srećno! Tim Inicijative za mirne promene (PCi)

Građani ne smeju da budu taoci dijaloga Beograda i Prištine

Posted on 19 октобра, 2022 by -

Četrdeset organizacija civilnog društva, aktivista i medija sa Kosova i iz Srbije izražava svoju duboku zabrinutost zbog uticaja koji nedostatak napretka u dijalogu Beograda i Prištine ima na lokalne zajednice.

Imajući u vidu nedavne izveštaje EU i razvoj događaja na terenu, mi dole potpisani smo zabrinuti zbog uticaja nedostatka napretka u dijalogu Beograda i Prištine na lokalne zajednice u Srbiji i na Kosovu. Građani na terenu najviše pate od prisustva tenzija i nepoverenja. Sve strane stoga moraju odustati od zapaljive retorike koja preti i šteti odnosima unutar i između zajednica. Nejasnoće se moraju smanjiti kroz transparentnost i odgovornost. Svim građanima mora biti jasno šta je dogovoreno, a sam proces dijaloga mora se približiti samim građanima koji su njime pogođeni.

Scene dočeka patrijarha Srpske pravoslavne crkve Porfirija na ulicama Prizrena šalju pozitivnu poruku međusobnog poštovanja i mirnog suživota; slike i osećanja koja ulivaju nadu u budućnost odnosa unutar i između Srbije i Kosova. Pohvaljujemo sve strane za njihov konstruktivan pristup – posebno predsednika opštine Peć, Gazmenda Muhadžerija, koji je prisustvovao ustoličenju – i nadamo se da se na ovim temeljima mogu graditi dalji odnosi.

Međutim, takođe pozivamo na opipljiv napredak u mnogim drugim područjima. Na Kosovu postoji suštinski nedostatak dijaloga i saradnje kroz izabrane institucije. Poslanici Srpske liste ne uspevaju da predstavljaju potrebe zajednice kosovskih Srba. Kontinuirano odsustvo njihovih poslanika iz Skupštine Kosova znači da njihovi birači i svakodnevni problemi sa kojima se suočavaju nisu efikasno predočeni. Pozivamo na hitan povratak Srpske liste i aktivno učešće.

Mnogi sporazumi se danas jedva pominju. Glavni most u Mitrovici i dalje je zatvoren za saobraćaj, uprkos velikim investicijama EU. Obe strane treba da se angažuju na rešavanju demarkacije Severne Mitrovice koja je omela proces ponovnog otvaranja. Moraju se preduzeti dodatni koraci kako bi se osiguralo da most služi kao inkluzivan i zajednički prostor koji povezuje ljude sa obe strane reke Ibar.

Što se tiče pitanja registarskih tablica, sve strane treba da rade konstruktivno na pronalaženju rešenja koje neće štetiti građanima na terenu. Prethodno dogovoreni novi prelazi treba da budu otvoreni odmah kako bi se građanima olakšalo putovanje bez nepotrebne udaljenosti i odlaganja. Slobodan protok ljudi treba da bude osnovni deo normalizacije odnosa.

Uzajamno priznavanje diploma je stalo, što je dovelo do manjka vitalnog osoblja u ključnim javnim institucijama na jugu Srbije i na Kosovu, na primer, uključujući one koje se odnose na zdravstvo, obrazovanje, pravosuđe i šire, pristup uslugama. Ovo je najbolji primer posledica nesprovođenje onoga što je dogovoreno, i treba se rešiti bez daljeg odlaganja.

Na jugu Srbije postoji osećaj da je integracija albanske zajednice narušena napetim odnosima Beograda i Prištine. Plan integracije u sedam tačaka trebalo bi da bude prioritet za novu vladu Srbije, uključujući uključivanje albanskih predstavnika u njeno Koordinaciono telo za opštine Preševo, Bujanovac i Medveđa. Zabrinutost u vezi sa sprovođenjem popisa u Medveđi treba odmah da se reši i da se izvrši detaljna revizija procesa pasivizacije.

Mi, dole potpisani, u potpunosti podržavamo svaki proces koji može doneti novi zamajac i pozitivnu energiju i koji može koristiti građanima iz svih sfera života. Izgradnja poverenja je od suštinskog značaja za buduće odnose unutar i između zajednica.

Potpisnici:

  1. AKTIV
  2. Asocijacija žena Mitrovice za ljudska prava (MWAHR)
  3. Balkan Forum
  4. Beogradski centar za bezbednosnu politiku (BCBP)
  5. Budi Aktivan 16 Preševo
  6. Centar za zastupanje demokratske kulture (ACDC)
  7. Centar za mir i toleranciju (CPT)
  8. Centar za demokratiju i edukaciju – Preševska dolina
  9. Community building Mitrovica (CBM)
  10. Evropski centar za pitanje manjina Kosovo (ECMI)
  11. Evropski pokret Srbija (EMinS)
  12. Evropski fond za Balkan (European Fund for the Balkans)
  13. Fondacija BFPE za odgovorno društvo
  14. Građanske inicijative
  15. Glas Roma, Aškalija i Egipćana  (VoRAE)
  16. Humani Center Mitrovica
  17. Inicijativa mladih za ljudska prava Srbija
  18. Inicijativa mladih za ljudska prava Kosovo
  19. Jelena Lončar, Docentkinja, Univerzitet u Beogradu
  20. Junior Chamber International Prizren (JCI – Prizren)
  21. Kosovski centar za bezbednosne studije (KCSS)
  22. Kosovski Centar za Rodne Studije (The Kosovar Gender Studies Center)
  23. Kosova Info
  24. Komitet pravnika za ljudska prava (YUCOM)
  25. Medija centar Čaglavica
  26. NVO Integra
  27. Peer Educators Network (PEN)
  28. Pozitiv 365 Preševo
  29. Portal “Ministria e Lajmeve” Preševo
  30. Rahim Salihi, aktivista civilnog društva, Bujanovac
  31. Radio Goraždevac
  32. Radio Astra Prizren
  33. Radio Peć
  34. Sbunker
  35. TV Prizreni
  36. The Future Bujanovac
  37. Udruženje za nasleđe i kulturno stvaralaštvo – Preševo
  38. Vjollca Krasnići, Profesor, Univerzitet u Prištini
  39. Valon Arifi, aktivista civilnog društva
  40. Youth trails Preševo
  41. NVO Livrit Preševo
  42. Fond za humanitarno pravo Kosovo
  43. New Perspektiva

Poštovani novinari i novinarke, urednici i urednice, studenti i studentkinje novinarstva i poklonici pisane reči,

Posted on 6 октобра, 2022 by -

Pozivamo vas da napišete svoju priču o delu života koji oslikava stvarnost, bilo da je ona pozitivna ili izazovna, kroz prizmu multietničnosti na Kosovu i u Srbiji. Konkurs za medijsku nagradu traje do 31. decembra 2022, što znači da je na raspolaganju još tri meseca da se istraži i napiše priča o suživotu ljudi različitih nacionalnosti u Srbiji ili na Kosovu.

Inicijativa za mirne promene (PCi) je za 2022. godinu udvostručila iznos prve nagrade u obe kategorije (audio-vizuelni i pisani format) na 2.000 evra i radujemo se vašim prijavama.

Ako imate priču koja je napisana ranije, bilo kada u periodu od 1. januara 2022. do 31. decembra 2022, ispunjavate uslove da se prijavite za Medijsku nagradu 2.

Jedan od glavnih kriterijuma za uspešno prijavljivanje je da ove priče budu napisane na albanskom ili srpskom jeziku i da su objavljene zaključno sa 31. decembrom 2022. godine (najraniji datum objavljivanja mora da bude 1. januar 2022. godine). Za više informacija o kriterijumima za Medijsku nagradu pogledajte dokumenta u nastavku. Poziv za prijavljivanje je dostupan na engleskom, srpskom i albanskom jeziku.

Prijavljivanje se vrši onlajn popunjavanjem Google obrasca na linku: https://forms.gle/SHBtT7pVmm2unyZd8

Ukoliko imate pitanja, molimo vas da nam se obratite putem imejla na: media.award@peacefulchange.org.

Srećno!

Tim Inicijative za mirne promene (PCi)